Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Atanasija Velikog, najprogonjenijeg sveca u istoriji hrišćanstva.
Sveti Atanasije Veliki od ranog detinjstva bio je posvećen veri. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra, bio je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Na ovom skupu svetac se proslavi svojom učenošću, blagočešćem, i revnošću za Pravoslavlje.
Umnogome je doprineo da se arijanstvo suzbije, a pravoslavlje utvrdi. Smatra se da je rođen u gradu Aleksandriji ili možda u obližnjem gradu Damanhur u delti Nila, negde između 293. i 298. godine. Pisao je "Simvol vere", koji je bio na Saboru usvojen. Po smrti Aleksandrovoj, Atanasije bi izabran za arhiepiskopa Aleksandrijskog. U zvanju arhiepiskopskom ostane preko 40 godina, a gotovo kroz ceo život svoj bio je gonjen od jeretika. Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valens; od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici.
Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dva maha morao je bežati u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao, no njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe. Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio Svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svog duhovnog oca. Umro je 373. godine. Malo pre smrti rukopoložio je svog prejemnika, episkopa Petra.
Narodna verovanja i običaji
Na jugu Srbije do danas je živi legenda a o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog. Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more. Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili.
Stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da tog dana đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice tada ne rade.
Autor:
