869 - Umro je Ćirilo, jedan od dvojice slovenskih prosvetitelja (Chirilo i Metodije). Svetovno ime bilo mu je Konstantin. Sa starijim bratom Metodijem sastavljač je slovenske azbuke glagoljice. Konstantin je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo među tamošnjim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcburške nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte bavarskog (nemačkog) uticaja. Prethodno, oni su na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslužbene knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optužbi od strane bavarskog sveštenstva, Chirilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz Moravske i većina je otišla na jug - među Bugare i Srbe.

1400 - Pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt umro je engleski kralj Ričard II, kojeg je 1399. zbacio rođak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV. Na presto je došao u 10. godini, nasledivši dedu Edvarda III, i tokom vladavine od 1377. bio je prinuđen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti.

1663 - Kanada je postala francuska kolonija.

1779 - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Na prvom putovanju od 1768. do 1771. rešio je tajnu položaja Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. je istraživao ostrva u Tihom okeanu, a od 1776. do 1779. je prvi oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva.

1797 - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejša Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugala.

1893 - SAD su anektirale Havaje.

1912 - Rođen je Tibor Sekelj, geograf, istraživač i putopisac, literata. Učestvovao je u istraživačkim ekspedicijama širom sveta, napisavši pritom mnoštvo putopisa, ali i jedan udžbenik za esperanto. Dela: putopisi "Oluja nad Akonkagvom", "Osvojenje vrhova", "Kroz zemlju Indijanaca", "Putovanje izvan vremena", "Nepal otvara vrata", "Gde civilizacija prestaje", "Karavana prijateljstva", roman "Nađena sreća", knjiga za decu "Kumenana" (prevedena na 16 jezika).

1917 - Ustanici su u sklopu Topličkog ustanka protiv bugarskog okupatora oslobodili Kuršumliju i Vlasotince. Taj dan uzima se kao početak Topličkog ustanka. Zbor ustaničkih četa, prethodno je 8/9 februara u selu Obilić u Pustoj Reci, odlučio da podigne ustanak. Odluka za ustanak doneta je nakon što su bugarske okupacione vlasti započele nasilnu mobilizaciju srpskih mladića. Do kraja februara 1917. stvorena je velika slobodna teritorija sa središtem u Toplici. Ustanička vojska imala je oko 12.000 pripadnika, ali je Toplički ustanak osuđen na propast pošto je izostala očekivana pomoć sa Solunskog fronta. Bugari su prilikom gušenja ustanka, uz užasna zverstva, ubili oko 20.000 osoba, civila, uključujući mnoštvo žena i dece.

1929 - Dogodio se "Masakr na dan Svetog Valentina" - kada je član Al Kaponeove kriminalne bande ubio sedam gangstera iz bande Bagza Morana u jednoj čikaškoj garaži.

1943 - Sovjetska armija je, u Drugom svetskom ratu, oslobodila Rostov na Donu od nemačkih okupacionih trupa.

1946 - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak, odnosno računar, koji je označen skraćenicom ENIAC (Elektronski numerički integrator i računar).

1956 - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio kult ličnosti Staljina kao i represivnost njegovog režima. Kongres je doneo odluke kojima je započeo javni raskid sa "staljinističkim deformacijama" unutar komunističkog pokreta.

1958 - Objavljeno je ujedinjenje kraljevina Irak i Jordan u Arapsku Federaciju, sa iračkim kraljem Fejsalom II iz Hašemitske dinastije, rođakom jordanskog monarha Huseina, kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu 1958. kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972 - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" krenuo je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1979 - Američki ambasador u Avganistanu Adolf Dabs "Spajk" ubijen je tokom pokušaja da bude oslobođen od otmičara.

1989 - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini izrekao je "fatvu" sa smrtnom presudom engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju, autoru "Satanskih stihova", ocenjujući da je tim delom hulio na islam.

1993 - Desničarski lider kiparskih Grka Glafkos Kleridis izvojevao je pobedu na izborima nad dotadašnjim predsednikom Jorgosom Vasilijuom.

1995 - Peru je saopštio da je zauzeo poslednje uporište ekvadorske vojske na svojoj teritoriji i proglasio je jednostrani prekid vatre u 19-dnevnom pograničnom ratu sa Ekvadorom.

2000 - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da "pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i opoziciji koja se za takvu meru neprekidno zalagala".

2004 - U moskovskom zabavnom akvaparku pao je stakleni krov i usmrtio 25 osoba.

2005 - Bivši premijer Libana Rafik al Hariri poginuo je u eksploziji automobila bombe u trgovačkom centru Bejruta, a odgovornost za atentat preuzela je nepoznata islamistička "Grupa za pobedu i sveti rat na Levantu".

2005 - U eksploziji metana u rudniku uglja u Fusinu, u provinciji Lianing, na severoistoku Kine, poginulo je najmanje 211 rudara.

2005 - U požaru u džamiji u centru Teherana život je izgubilo 59 osoba, a više od 200 je povređeno.

2007 - U sukobima jemenske armije i šiitskih pobunjenika, u južnom delu Jemena poginula su najmanje 93 regularna vojnika i pobunjenika. Šiitske gerilce, stacionirane u provinciji Sada, udaljenoj oko 230 kilometara od jemenske prestonice na granici sa Saudim Arabijom, predvodio je Abdul Malik Al Huti, sin poznatog šiitskog sveštenika Badrudina Al Hutija, i brat osnivača te gerilske formacije Huseina.

2007 - Skupština Srbije usvojila je Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom se odbacuju svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, kojima se krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije, zalažući se za kompromisno, sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije.

2008 - Vlada Srbije donela je Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji usmerenih ka proglašenju jednostrane nezavisnosti.

2008 - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je podrška jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije nemoralna i protivpravna, naglasivši da se "Rusija zalaže za poštovanje temeljnih principa međunarodnog prava, zasnovanih na suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti država".

2015 - Preminuo je Franjo Mihalić, jugoslovenski atletičar i trener, maratonac. Pobeđivao je na maratonima u Tokiju, Bostonu, Moskvi, Atini, na ponoćnoj trci u Sao Paulu, kao i na Krosu nacija u Parizu. Tokom karijere oborio je 22 rekorda, a najveći uspeh bilo je srebro na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. Bio je trener, atletski sudija i organizator atletskih takmičenja.

2017 - Akcije Tošibe potonule su pošto je kompanija odložila objavu finansijskih rezultata za koje se pretpostavljalo da će pokazati gubitak od više milijardi dolara ogranka Vestighaus Elektrik u SAD-u, koji je trebalo da "popuni rupu" u poslovanju nastalu pošto je Japan obustavio nove atomske projekte posle katastrofe u Fukušimi 2011. Cena akcija japanske firme sunovratila se za 9,45 odsto, na 226,2 jena, nakon što je Tošiba iznenadila tržišta saopštenjem da izveštaj o njenim devetomesečnim prihodima "još nije dostupan".

Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog mučenika Trifuna, zaštitnika vinogradara, ali i mehandžija pa i guščara (sam je bio guščar). Sveti Trifun se smatra zaštitnikom voća, posebno loze, otuda i grožđa, ali i drugih plodova. Rođen je u Kampsadi u Frigiji (danas Turska), živeo je u 3. veku. Mučenički je stradao za vlade rimskog cara Decija.