Prošli mesec bio je najtopliji januar ikada zabeležen na globalnom nivou, kažu naučnici, piše Skaj njuz.
Ovo je u skladu sa trendom postavljenim do 2023. godine kao najtoplije godine od početka merenja. Globalna srednja temperatura u proteklih dvanaest meseci bila je tako 1,52 Celzijusa iznad predindustrijskog proseka.
Više od 190 zemalja se obavezalo u Pariskom sporazumu iz 2015. da će ograničiti globalno zagrevanje na „znatno ispod“ porasta od 2 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoom do kraja veka.
Zemlje su se tada takođe složile da "nastave napore" da zadrže zagrevanje u okviru sigurnije granice od 1,5 stepeni Celzijusa, nakon čega će klimatske promene postati još teže kontrolisati.
"Smanjenje emisije gasova staklene bašte je jedini način"
Samantha Burgess, zamenica direktora Evropske službe za klimatske promene Copernicus (CCCS) rekla je da je „2024. počinje sa još jednim rekordnim mesecom."
„Ne samo da je ovo bio najtopliji januar u istoriji, već smo upravo iskusili 12-mesečni period od više od 1,5°C iznad predindustrijskog referentnog perioda. Brzo smanjenje emisija gasova staklene bašte je jedini način da se zaustavi porast globalne temperature“, rekla je ona.
Prema CCCS-u, prošlog meseca je vazduh bio topliji za 0,7 stepeni Celzijusa od proseka 1991-2020. za januar i 1,66 Celzijusa toplije od procenjenog januarskog proseka za 1850-1900.
Januarski prosek je takođe bio za 0,12 Celzijusa viši od temperature prethodnog najtoplijeg januara 2020. godine. To znači da su poslednjih osam uzastopnih meseci najtopliji u istoriji.
Ekstremi na obe strane
Iznad prosečne temperature u istočnoj Kanadi, severozapadnoj Africi, na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji najviše su doprinele tako visokim brojevima, navodi Kopernik.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
Međutim, ispod prosečne temperature zabeležene su u zapadnoj Kanadi, centralnom delu SAD i većem delu istočnog Sibira.
Evropske temperature varirale su u januaru 2024. od ispod proseka u nordijskim zemljama do iznad proseka na jugu kontinenta.
Ranije ovog meseca, špansko ministarstvo životne sredine proglasilo je januar najtoplijim u zemlji od kada su rekordi počeli 1961. godine, sa prosečnom temperaturom od 8,4C, 0,4C iznad prethodnog rekorda postavljenog 2016. godine.
Nordijske zemlje zabeležile su neke od najnižih temperatura u poslednjih nekoliko decenija. Kvikjok, grad u Švedskoj, zabeležio je 3. januara temperaturu od -43,6C, najnižu januarsku temperaturu zabeleženu u Švedskoj u poslednjih 25 godina.
Fenomen El Nino
Prošlu godinu obeležio je i fenomen zagrevanja El Nino, kada se toplota iz okeana, posebno centralnog istočnog ekvatorijalnog Pacifika, oslobađa u atmosferu.
Institut je saopštio da je El Nino počeo da slabi u ekvatorijalnom Pacifiku, ali da su temperature morskog vazduha uglavnom ostale na neobično visokom nivou.
U međuvremenu, obim arktičkog morskog leda bio je blizu proseka i najveći za januar od 2009. godine, dok je obim antarktičkog morskog leda bio šesti najmanji za januar, sa 18% ispod proseka.
