Banjalučka slikarka Mira Nogo, predstaviće po prvi put svoje radove na samostalnoj izložbi „Obojeni snovi“, u galeriji gradske opštine Vračar, 19. februara. Na Mirinim platnima se čita zaljubljenost u slikarstvo, i vidi istančan unutrašnji doživljaj i emocija. Njene slike su realistične, od pejzaža, mrtve prirode, portreta, figura u pokretu...
Sticajem životnih okolnosti radila je i kao ekonomista, a poslednjih 20 godina posvećena je isključivo slikarstvu, a živi i stvara u Banjaluci. Rođena je u Foči, u Miljevini, jedan deo života provela je u Sarajevu. Od najranijeg detinjstva pokazala je ljubav i talenat za slikarstvo.
Redovan je učesnik slikarskih kolonija na prostoru ex-Jugoslavije, na brojinim grupnim izložbama a često se odaziva i daje doprinos u humanitarnim akcijama. Njeni radovi se nalaze širom sveta, gde krase mnoge prostore i različite kolekcije, izlaže u galerijama na više kontinenata.
Jedan od njenih prvih nagrađenih radova bila je slika na temu rata u Vijetnamu, još dok je bila dete u osnovnoj školi.
- Slikarstvo je bilo baš moja ljubav i htela sam da idem u srednju umetničku školu, međutim takva škola u to vreme nije postojala u Foči, trebalo bi ići negde dalje, a pošto sam bila odličan đak i porodica i nastavnici su smatrali da treba da idem u gimnaziju. Tako da sam otišla sasvim drugom putem - priča Mira.
- Međutim ljubav prema slikanju je ostala. Ona nas uvek pronađe kad se najmnje nadamo, iako smo mislili da je možda izgubljena ili ostala u nekom ćošku...Posle rata, u Banjaluci kada sam dobila sina crtala sam njemu omiljene likove iz crtanih filmova. Tada je najpre moj brat postavio pitanje zašto zanemarujem svoj talenat, a ja sam ipak mislila da je to prošla stvar i da se taj osećaj za boje i slikanje izgubio. Onda je i moj suprug počeo da insistira da se vratim slikarstvu - kaže ona.
Da bi njima dvojici udovoljila, najpre je kupila samo jedno platno.
- Imala sam veliku tremu dok sam radila prvu sliku. A onda sam u tom periodu počela da upoznajem ljude iz sveta slikarstva, da ponovo obilazim galerije, i došla sam do poznatog banjalučkog slikara Miša Pećarića. On je je vodio školu slikanja. Otišla sam da vidim šta bi to značilo za mene i krenula sam na časove. On je fenonomenalan slikar, i kao osoba je divan, znao je da prenese znanje. Tu sam videla neke stvari do kojih sam ja teško dolazila. Dosta stvari sam naučila i otkrila. Išla sam dugo u tu školu, koja je za mene prerasla u prijateljsko druženje. Malo smeha malo rada.
Usledilo je učešće u raznim kolonijama, on lajn galerije. Redovan je učesnik banjalučke manifestacije „Art is a melody of life“. Poslednjih godina redovno učestvuje na međunarodnoj koloniji „Patkovača“ kod Dervente. Poslednjih par godina pozivana je i na slikarsku koloniju u Banji Vrućici, na kojoj se okupljaju slikari iz cele bivše Jugoslavije.
Mira sa radošću priča o susretima sa kolegama, i kaže da je stvorila nova posebna prijateljstva sa slikarima iz cele bivše Jugoslavije. Redovno se viđaju i prate na svim poznatim kolonijama, a neka prijateljstva su prerasla i u privatne susrete.
Izlagala je na brojinim kolektivnim izložbama, širom sveta. Njene slike se mogu videti u galerijama u Evropi, SAD i u Aziji. Dosta njenih slika nalazi se u posedu najbogatijih kolekcionara u Holandiji, SAD, Njemačkoj, Dubaiju, širom bivše Jugoslavije.