Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
Srpska pravoslavna crkva 18. januara slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Ovaj praznik prethodi velikom prazniku Bogojavljenju i Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz osvećenje vode. Posle liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ali za vernike obe vodice imaju isti značaj.
Krstovdansku vodicu vernici, prema običaju, čuvaju tokom godine u kući radi zdravlja i koriste samo u izuzetnim prilikama.
STROGI POST, PRVI POSLE BOŽIĆA
Krstovdan uoči Bogojavljenja nije upisan crvenim slovom u kalendar i na njega nije obavezan post, ali se praktikuje zbog dobrog zdravlja, za razliku od septembarskog koji je uvek posan.
U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
