Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara – voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju… Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je imao najtužniji kraj – osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga – zaborav!
Dinastija Obrenović dala je srpskom narodu pet vladara – kneževe Miloša, Milana i Mihaila, i kraljeve Milana i Aleksandra.
Ipak, što zbog činjenice da je vladao samo 26 dana i kao srpski knez nije potpisao nijedan dokument, što zbog toga što ga je “zasenio” rođak istog imena, knez Milan Obrenović u Srbiji je danas uglavnom nepoznat.
Jedno je sigurno – reč je o srpskom vladaru neizmerno tragične sudbine.
Bolest koju niko nije mogao da izleči
Knez Milan Obrenović II bio je sin kneza Miloša i stariji brat kneza Mihaila. Bio je šesto dete kneza Miloša i kneginje Ljubice i prvi sin koji je preživeo detinjstvo. Pošto je Miloš od Turaka uspeo da dobije nasledno pravo, Milan je kao njegov najstariji sin postao prestolonaslednik.
Foto: Wikipedia.org/Avala
Milan je još od rođenja bio vrlo bolešljiv. Rano detinjstvo je proveo u Kragujevcu, a porodica se posle preselila u Požarevac. U Milanovom životu, dve najvažnije osobe koje je neizmerno voleo i sa kojima je provodio najviše vremena, bile su njegova majka, kneginja Ljubica, i četiri godine mlađi brat Mihailo.
Godine 1826. Milan i Mihailo tj. Miljac i Manjo, kako su ih od milošte zvali, bili su nerazdvojan tandem i krenuli su u tek ustrojenu Dvorsku školu gde je bilo predviđeno da steknu najbolje moguće osnovno obrazovanje. Međutim, Milanova bolest postajala je sve vidljivija – bled, ćutljiv i slabe građe, sve češće je imao napade kašlja, pa ga je brižna majka povukla iz škole i o njegovom obrazovanju počela da se sama brine što je bolje mogla.
Iz Beograda, Zemuna i Temišvara, na dvor Obrenovića u Požarevcu došli su najbolji lekari, ali je dijagnoza svih bila ista – tuberkuloza.
Vladar sa najkraćom vladavinom u istoriji Srbije
Za mladog prestolonaslednika se malo toga moglo učiniti. Bez obzira na to što je otac u njega polagao velike nade, Milan je uskoro većinu vremena provodio u krevetu, pored majke koja ga je stalno lečila.
Posle proglašenja tzv. Turskog ustava i umanjenja vladarskih ovlašćenja, knez Miloš je rešio da se odrekne prestola u korist sina Milana. Bilo je to 13. juna 1839. godine kada je Milanova bolest bila već poodmakla.
Knez Miloš je posle toga napustio zemlju i sa sobom poveo Milanovog voljenog brata Mihaila. Nerazdvojan dvojac iz detinjstva posle toga se više nikada nije video.
Vest o tome da je sada on knez Srbije Milan je primio u postelji. Pričalo se da nije ni bio svestan da je postao vladar, a da je za oca mislio da je na nekakvom putovanju. Kako nije mogao da vlada samostalno određeno je namesništvo u kome su se nalazili Avram Petronijević, Jevrem Obrenović i Toma Vučić Perišić.
Milan kao vladar Srbije nije imao priliku da potpiše nijedan akt i u istoriju Srba ušao je sa nezavidnom titulom, kao vladar sa najkraćom vladavinom. Umro je 8. jula 1839. godine u 26. danu svog kneževanja, u naručju majke, koja ga je negovala do poslednjeg trenutka. Bilo mu je samo 20. godina.
Ironično, berat kojim su turske vlasti potvrdile Milana Obrenovića za kneza Srbije, u zemlju je stigao tek nekoliko dana kasnije. Na prestolu ga je nasledio njegov voljeni brat Mihailo.
Knez Milan Obrenović prvo je bio sahranjen u porti stare crkve Svetog Marka u Beogradu. Njegovi ostaci preneti su u novu crkvu gde se i danas nalaze. Danas, Donji Milanovac nosi ime po njemu.
Autor: Pink.rs
