Pravoslavni vernici sutra slave Svetog Jovana Milostivog, patrijarha Aleksandrijskog koji je živeo krajem šestog i početkom sedmog veka.

Jovan je rođen na Kipru, a roditelji su ga od malena hrišćanski vaspitavali. Naziv Milostivi dobio je zbog svoje blage prirode i insistiranja na zabrani progona onih koji nisu hrišćani.

Za vreme svog desetogodišnjeg mandata u Aleksandriji najstrože je kažnjavao svaki progon jeretika i nehrišćana. Tvrdio je da će njima Bog suditi, a da mi na zemlji “moramo prihvatiti ljude onakvim kakvi jesu”.

Ako želiš blagodarstva, ne traži ga u nečijoj krvi već u njegovoj dobroti, jer dobrota je jedino blagodarstvo – govorio je Jovan Milostivi, naglašavajući tako da se ljudi ne smeju deliti po naciji, rasi i veri. Sveštinici patrijaršije Aleksandrijske konstantno su mu zamerali što je pomagao nehrišćanima, slušajući svaki njihov problem. Predanje kaže da mu jednom došla jedna nevernica koja je tvrdila da je lažno optužena da nije devica. Iako su ga sveštenici savetovali da je ne primi, Jovan im odgovorio: “Ako ja nju ne primim, kako ću onda tražiti od Boga da posle mene primi“.

Sveti Jovan Milostivi umro je 620. godine u izgnanstvu, bežeći pod naletom Persijanaca na Vizantiju. I tada je i dalje govorio da se neprijatelju ne treba svetiti, već da treba poštovati pravilo iz Novog zaveta: "ko tebe kamenom – ti njega hlebom".

Jovana Milostivog obeležavaju sve hrišćanske crkve i smatraju ga svecom dobrote. Zbog toga se veruje da na ovaj dan treba da budete milostivi prema svakome ko zatraži vašu pomoć i stići će vas božja milost.