Povodom zamerki na anonimnost autora Strategije, Vukosavljević je za medije rekao da su na izradi njenog Nacrta radili ljudi iz Ministarstva kulture, ministar, pomoćnici ministra zaduženi za oblast kulturnog nasleđa, finansija...

- Zatim su to direktori naših ustanova kulture i njihovi saradnici, Zavod za razvoj društvenog razvitka je značajno učestvovao u tome, kao zaposleni u mnogim ustanovama kulture čiji je osnivac Ministarstvo kulture i informisanja - napomenuo je Vukosavljević.

Upitan čime je nezadovoljna nezavisna kulturna scena, ministar je odgovorio da je to uglavnom količina novca dobijena na konkursima.

- Nezavisna kulturna scena u klasičnom smislu obuhvata nekoliko hiljada nevladinih organizacija koje za svoju osnovnu delatnost imaju oblast kulture. Asocijacija koja sebe naziva nezavisnom kulturnom scenom obuhvata nešto manje od 100 subjekata iz te oblasti - naveo je on.

Istakao je međutim da finansiranje iz Ministarstva kulture i informisanja i rad Komisije tog ministarstva ne zavisi od toga "da li ste nezavisna kulturna scena, nevladina nevladina organizacija, pojedinac ili neka ustanova kulture ili Institucija.

Važno je, kako je istakao, imati kvalitetan projekat.

- U okviru te činjenice, samo u sektoru savremenog stvaralaštva ove godine je finansirano 770 projekata od kojih 285 pripadaju nevladinom sektoru - napomenuo je ministar ukazujući da su se primedbe na Strategiju uglavnom kretale u oblasti projektnog finansiranja, sastava komisija, transparentnost i odlučivanje...

Što se tiče primedbi da je previše apostrofirana ćirilica i srpski jezik, on je podsetio da je u Srbiji govori srpski jezik, te da srpski narod govori srpskim jezikom.

- Maternji jezik se ne govori ni u Francuskoj, ni u Engleskoj, ni u Čileu, ni u Belorusiji, ni u Japanu. Nema prevelikog insistiranja. Jedan vrlo mali deo Strategije se odnosi na neophodnost zaštite ćiriličnog pisma koje se sve manje koristi na javnom prostoru, i mi smo predložili neke mere u cilju većeg korišćenja našeg tradicionalnog pisma - naveo je ministar.

Kada je reč o srpskom jeziku, on je dodao da se ponuđena rešenja tiču se izvesnih rečnika i izvesnih obaranja posustalih katedri srpskog jezika u inostranstvu.

Upitan zašto nam je potrebna Strategija kulture, Vukosaljević je istakao da je kultura jedan od osnovnih elemenata postojanja jednog društva, države ili naroda.

- Najveći broj zemalja i u Evropskoj uniji, pa i drugde u svetu, imaju svoje Strategije kulturnog razvoja. Zašto je bitno? Pored ostalog i zato da bismo znali šta u narednih deset godina finansiramo, koliko država misli da finansira u oblasti kulture, šta treba sagraditi, šta popraviti, šta unaprediti. Bez Strategije mi lutamo, sa Strategijom, nadam se, mnogo manje - zaključio je ministar.