Omiljen među mlađom generacijom i glumaca i gledalaca Ivan Mihailović upravo je angažovan u jednom uspešnom pozorišnom poduhvatu, a sa kolegom Milošem Bikovićem vredno radi pred kamerama.
Za Srpski telegraf govori o našem tradicionalnom društvu, doživljaju istorije i begu iz grada.
U predstavi "Moja ti" jedini ste muškarac. Budući da govori o ljubavi i ženskom udruživanju, da li je komad promenio i vaš pogled na položaj žena?
Ne jer ne pripadam toj matrici koja bi trebalo da se menja na taj način. Jednostavno sam se od početka posvetio ulozi jer mi je sve bilo jasno, gde se krije to seme diskriminacije i da ga treba uništiti i isušiti zauvek.
Govorimo o jednom patrijarhalnijem okruženju, ali u kojem su žene možda bile više poštovane...
Ne bih bio tako uveren da je bilo koje doba bilo bolje. Uvek postoje plus i minus. I ovo naše vreme je lepo i dobro, samim tim što je naše. Nema ništa od života u prošlosti, ali je isto tako besmisleno biti preterano zagledan u budućnost. Treba živeti sada.
Sudbonosna operacija
Rusko-srpski dugometražni igrani film "Balkanska linija" govori o tajnoj operaciji zauzimanja aerodroma "Slatina" na Kosovu 1999. U centru velike herojske drame je 600-kilometarski jurišni marš ruskog mirovnog bataljona iz Bosne na vojni aerodrom na Kosovu i smela operacija ruskih specijalnih jedinica zauzimanja važnog uporišta NATO. Tada je, za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, Rusija prvi put posle "euforije perestrojke" shvatila da ima svoje interese, koje mora da brani. Istoričari nazivaju ove događaje najopasnijim pogoršavanjem odnosa između Rusije i Zapada od vremena Karipske krize. Rešavala se sudbina čitave planete.
Sa Bikovićem u srpsko-ruskoj koprodukciji snimate film o bombardovanju 1999.
Istini za volju, više sam angažovan iza kamere nego ispred. Jako je uzbudljivo jer se ova bolna tačka naše nove istorije veoma malo obrađivala. Zapravo, na ovakav način nikada i nije bila prikazana.
Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ
Kako se ruska strana zainteresovala za temu? Radi se o njihovoj ulozi?
Ne znam sasvim kako su se zainteresovali, ali sam zapanjen koliko su temeljni u istraživanju bili. Snima se kod nas 13 dana, a naredne godine je premijera.
Dok ste snimali na Kopaoniku, jedan krajolik vam je prirastao za srce...
Selo Štitkovo. Tu su Nemanjići imali radionice u kojima su se pravili štitovi, pa je selo tako i dobilo ime. Pleni prirodom, to je pravo etno-selo jer, zamislite, to nisu replike stare srpske kuće, već su to nečiji domovi i i zgrade koje stoje tu nekoliko vekova. Ne znam baš da li bih, iz mnogo razloga, mogao da se preselim ovamo, ali ću svakako dolaziti kad god mogu. To bih svakome toplo preporučio.
