Staro verovanje kaže da je po Uspenju Bogorodičinom, Sveti Toma u njenom grobu našao samo pojas, koji je čuvao kao najveću relikviju do kraja života. Kasnije je taj pojas u kovčegu prenesen u Carigrad.

Kovčeg nije otvaran do vladavine Lava Mudrog. Njegova žena iznenada je obolela i nisu joj mogli da joj nađu lek. Jedne noći ona je usnila kako joj Sveti Toma savetuje da se opaše bogorodičinim pojasom i da će odmah ozdraviti. Lav Mudri izmoli od patrijarha milost i kovčeg bi otvoren, carica Zoa ostavi pojas oko sebe i bi isceljena, a priča o tom događaju kreće u svet.

U Hercegovini se priča da je jedan čovek u povratku iz lova zatekao ženu upletenu u trnje. Pomogao joj je da se izvuče,a ona mu se predstavila kao Bogorodica i upitala ga koju želju želi da mu ispuni.

Čovek pade na kolena i ispovedi se, reče svoju nesreću, kako on i žena ne mogu da imaju dece.

Bogorodica naredi da je odvede svojoj kući, tamo je žena lepo dočeka, a kad večeraše gošća ustade i dade im neke trave koje nisu do tada videli, reče da su nebeske, pokaza im kako da ih skuvaju i piju tri dana po Maloj Gospojini.

Kako im to pokaza, tako nestade. Oni poslušaše gošću i kroz godinu dana dobiše trojke.

Kod Srba ovaj praznik najviše poštuju žene. Dan provode u strogom postu i molitvi, kako bi lakše rađale, a one koje ne mogu imati decu odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole je za milost.

Veruje se da bi na ovaj dan upravo žene morale otići u crkvu i pomoliti se Bogorodici. Kažu da nerotkinjama daruje decu, a bolesne leči ukoliko joj se iskrenom molitvom obratite.

Pink.rs