Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je crkveni praznik koji se obeležava 11. septembra (29. avgusta po starom kalendaru), u znak sećanja na velikog propovednika i prethodnika Isusa Hrista- Svetog Jovana Krstitelja i njegovog mučeničkog stradanja.

Prema verovanju, na ovaj dan je car Irod iz Galileje naredio da se odseče glava Svetom Jovanu nakon što ga je na to naterala Saloma, ćerka njegove ljubavnice svojim zanosnim plesom.

Obeležavanje ovog praznika korene ima u davnoj prošlosti. Prvi zapisi o proslavljanju potiču još iz 5. veka, pa i ne čudi veliki broj običaja i verovanja koji se vezuju za njegovo obeležavanje.

Dan se provodi u strogom postu i uzdržavanju od zlih misli i dela. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na današnji dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Treba voditi računa da deca ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje, jer ćete time naljutiti ovog svetitelja i navući njegov gnev.

Iz istog razloga se ne uzima ni nož u ruke, a u nekim krajevima je rasprostranjeno verovanje da se deci čak skida i crveni končić sa ruke.

I u Šumadiji se posti, a neki čak ne jedu ništa sve do mraka. Ne rade se teži poslovi, ali se veruje da je danas dobar dan za branje lekovitih bilja.

Sveti Jovan spada među najpoštovanije svetitelje i primer je čvrste volje, pravičnosti i poštenja. U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja - "po Bogu i svetom Jovanu", a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava.

Pink.rs