Mermerna urna sa srcem velikog prijatelja srpskog naroda Arčibalda Rajsa nestala je netragom iz mauzoleja na Kajmakčalanu!
Srce poznatog kriminologa i publiciste na mesto odsudne bitke u Prvom svetskom ratu preneto je prema njegovoj poslednjoj želji, ali već decenijama nema nikakavih informacija o tome gde se trenutno nalazi.
Vlada Srbije, podsetimo, pozvala je švajcarskog kriminologa Arčibalda Rajsa da istraži zločine Austrougarske nad srpskim civilima na početku Prvog svetskog rata 1914. godine.
Rajs je odmah zavoleo srpski narod i čak je prešao Albaniju sa srpskom vojskom i narodom u zbegu. Najteže dane rata proveo je na Solunskom frontu na Kajmakčalanu - najvišem vrhu planine Nidže u pograničnoj oblasti između današnje Severne Makedonije i Grčke.
- Oko podneva smo blizu vrha Kajmakčalana. Konje smo ostavili u njegovom podnožju i penjemo se na vrh da vidimo bojište. Gotovo sve je ostalo na svom mestu. Tek što je zakopano nekoliko tela poginulih kiša ih ponovo otkopava. Jezivi prizori sa bojnog polja. Na visini od 2.525 metara, na ovom ogoljenom, prostranom terenu, leže stotine smrznutih trupova. Pokrivaju ih oblaci i magla koje rasteruje vetar, a veliki jastrebovi i gavrani krstare nad njima i jednu njihovo meso koje se raspada - zabeležio je Rajs u svojoj knjizi "Šta sam video i proživeo u velikim danima".
Sin nemačkog zemljoposednika iz Badena proglašen je kapetanom prve klase vojske Kraljevine Srbije, odlikovan je za hrabrost na Solunskom frontu, a postao je nosilac Albanske spomenice.
Rajs se posle rata nastanio na Senjaku u Beogradu.
Radio je na unapređenju kriminalističke tehnike u ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i branio srpske interese na međunarodnoj sceni, međutim, dospeo je u sukob sa premijerom Nikolom Pašićem jer je žestoko kritikovao odnos vlasti prema veteranima i ratnim invalidima i korupciju i spletke u srpskoj politici.
Preminuo je 1929. godine neposredno nakon žestoke svađe sa prvim komšijom - penzionisanim ministrom Milanom Kapetanovićem. Sahranjen je na Topčideru, a u testamentu je naglasio da želi da mu se srce posle smrti prenese na planinski vrh iz ljubavi prema srpskom vojniku.
Njegova poslednja volja je ispunjena. Srce pravdoljubivog Švajcarca preneto je u maloj urni na Kajmakčalan.
Nepouzdani podaci
Mermernu urnu sa srcem Arčibalda Rajsa, prema dostupnim podacima, uništili su bugarski vojnici na početku Drugog svetskog rata, međutim, žitelji severnomakedonskog sela Skočivir u opštini Novaci na Nidži imaju druga saznanja.
Navode da je srce Arčibalda Rajsa ostalo u malenoj crkvi Svetog Petra sve do povlačenja JNA iz Makedonije početkom devedesetih godina. Meštani se pozivaju na svedočenje jednog čobanina koji je bio na padini kad su se vojnici JNA povlačili. Pastir im je navodno rekao da su vojnici pred sumrak odlazili sa karaule natovareni opremom i oružjem:
- Jedan od njih u rukama je nosio nešto zamotano u hartiju i pazio da se ne saplete dok su se spuštali niz strminu. Drugi vojnik mu je zamerio: 'Vidi koliko smo mi natovareni oružjem, a tebi je u rukama verovatno neka flaša rakije". Vojnik mu je odgovorio: "Ovo što ja nosim je mnogo važnije od oružja i svega što ste vi natovarili na leđa i na konje".
Posle nekoliko dana, kad je pastir ušao u crkvu na vrhu Nidže, primetio je da tamo više nema urne pa je posumnjao da je to bilo ono "moćno oružje" koje je odneseno sa planine.
Sličnu priču čuo je i nekadašnji gradonačelnik opštine Novaci Lazar Kotevski.
- Ne znamo gde je srce. Prema određenim svedočenjima i naznakama nestanak srca poklapa se sa periodom povlačenja JNA iz ovdašnje karaule. Ali niko nema čvrste dokaze za to - rekao je svojevremeno Kotevski.
Ključ za rasvetljavanje te nedoumice mogao bi da bude u arhivima u Beogradu gde su zabeleženi podaci odnosno raspored i sastav jedinica JNA.
Iako je postojalo nekoliko inicijativa to potanje do danas nije zvanično pokrenuto.
