AKTUELNO

Parvoslavni vernici sutra obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika, Vidovdan.

Za ovaj praznik se vezuju mnoga verovanja, koja se vekovima prenose s kolena na koleno.

Vidovdan zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva Vida, važi za dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica.

Pročitajte još: MRTVAČKA SVADBA: Zašto se žene sahranjuju u venčanicama?

Upravo ova travčica je ono što će vam trebati za izvođenje vekovima starog rituala.

Pored toga što se koristi kao narodni lek ova travčica devojkama u san dovodi budućeg muža.

Foto: Pixabay.com

Ritual za udaju uoči Vidovdana

Nađite nekoliko cvetića, koji su jako rasprostranjeni na ovim prostorima, i stavite ih pod jastuk zajedno sa malo soli, hleba i sa jednom detelinom sa četiri lista. Zatim devojka izgovara sledeće reči:

“Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san”.

Detelina sa četiri lista je tu u ulozi krila, a jedna verzija ove bajalice spominje i nju: “Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k’ meni doleti”.

Veruje se da će muškarac kog sanjate uoči Vidovdana biti onaj za kog ćete se i udati.

- Kog momka koja uoči Vidova dne usni, za njega će i poći - govorilo se nekada.

Pročitajte još: NARODNO VEROVANJE: Ovo je jedini datum na koji žene mogu da zaprose muškarce

Udate žene bi, prema verovanju, trebale da stave ovu travu uoči Vidovdana pod jastuk i šta sanjaju te noći, to će im se i desiti.

U okolini Vlasenice verovalo se da se uoči Vidovdana može "prizvati" mladoženja. Devojke su uoči praznika brale vidovu travu, a zatim bi napunile lonac vodom, uzele malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca.

Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti, ako je gladan, evo mu soli i hleba, neka se najede, ako je žedan, evo mu vode, neka se napije, ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe"

Prema narodnim verovanjima, već u narednih nekoliko dana devojke će upoznati budućeg muža.

Foto: Pixabay.com

Slavi se od 19. veka

Vidovdan je nepokretni verski praznik koji se proslavlja u Srbiji i Bugarskoj gde se zove "Vidov den". Reč je o jednom od najvećih praznika i malobrojnih koji su po svetkovanju očuvani iz stare narodne vere.

Srpska pravoslavna crkva Vidovdan je prvi put unela u svoje kalendare krajem 19. veka iako u spisima ne postoji svetac sa ovim imenom.

Danas se obeležava sećanje na Svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija, proroka Amosa, kao i Svetog mučenika kneza Lazara i Svete Srpske mučenike u znak sećanja na legendarni Kosovski boj iz 1389. godine.

Ipak, u ranijim vremenima ovaj dan je bio posvećen Svetovidu, jednom od najvećih slovenskih bogova, pa se i najveći broj običaja vezuje za tradiciju mnogo stariju od hrišćanstva.

U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Foto: Wikipedia

Za Vidovdan se vezuju brojna verovanja

Veruje se da na Vidovdan treba ustati pre zore i, gledajući prema Suncu, reći: "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!"

Pročitajte još: IZAŠLI STE IZ KUĆE, PA SE VRATILI DA UZMETE NEŠTO? Evo šta će vam se dogoditi!

U nekim krajevima naše zemlje, ovaj vid se nabere veče uoči Vidovdana i stavi u posudu sa vodom, gde stoji do ujutru. Na Vidovdan "se valja" da se svaki član domaćinstva umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti.

Drugi, na Vidovdan gledaju kakvo je vreme: ako danas bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Ako bude oblačno, potrebno je prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne biti blagotvorna i dobra za useve.

Reke u ponoć pocrvene

Stari vole da pričaju i tako oživljavaju sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu. U nekim krajevima se zadržao običaj da se ostaje budan kako bi se gledalo u reke koje, tačno u ponoć, postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce, od Kosova do danas, koji su pali u borbi za otadžbinu.

Na Vidovdan se izbegava svaki rad. Sa druge strane, "valja se" da se jede zrelo voće. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem - da se vidi i izbroji ko je koliko u prethodnoj godini postigao.

Na ovaj dan se ne igra i ne peva u znak poštovanja prema mrtvima.

#Običaj

#Praznik

#verovanja

'