Sveta mučenica Pelagija Tersijska, od malih nogu je osetila ljubav prema hrišćanstvu u svom srcu, iako su joj roditelji bili neznabožci. U to vreme car Dioklecijan progonio je hrišćane, ali se, igrom slučaja, njegov sin zaljubio u Pelagiju.

Kako bi izbegla prosidbu, Pelagija je spas potražila kod episkopa Klinona, koji ju je uputio u veru i krstio. Zbacila je svoje skupe odore, odrekla se bogatstva i kao uboga devojka se vratila kući i priznala majci da se krstila i da je svoj život posvetila Hristu. Kad je ovo čuo Dioklecijanov sin, od tuge se probo mačem i usmrtio. Pelagijina majka, koja je želela da se ćerka dobro uda, iz zlobe preda ćerku Dioklecijanu na milost.

Dioklecijan se zaljubi u prelepu devojku, ali pošto je Pelagija ostala nepokolebljiva u nameri da se ne udaje, on ju je osudio na strašne muke - da se spali u metalnom volu, usijanom od ognja. Kada su je mučitelji obnažili, sveta Pelagija se prekrsti krstom i s molitvom na usnama, sama uđe u usijanog vola, gde se u tren oka sva rastopi kao vosak.

Podstaknuti ovom pričom, u narodu su se stvorili običaji koje treba praktikovati na ovaj dan. Nikako se ne pale sveće, niti veći plamenovi. U protivnom, verovanje kaže da ćete na sebe navući zlu Pelagijinu sudbinu i ostati bez roda i poroda, ali i ljubavi. Žene koje ne mogu da imaju decu, danas bi trebalo da vežu stručak ruzmarina i stave ga ispod jastuka, tako će prizvati dobre duhove da im pomognu.