Dan Svetog Patrika (irski. Lá Fhéile Pádraig) je svetkovina u čast sv. Patrika, stara više od hiljadu godina. Slavi se 17. marta, najviše u Irskoj.

Patrik je provodio lagodan život ne mareći mnogo za nauku i veru. Kada mu je bilo 16 godina, irski gusari, oteli su ga s hiljadama drugih ljudi i prodali ga kao roba u Irsku. Patrikov gospodar odredio ga je za pastira ovaca.

Nalazeći se uz stada u divljini, ropstvo ga je približilo Bogu. Molio je i činio pokoru. Nakon 6 godina ropstva čuo je glas da će uskoro biti oslobođen. Pobegao je od svoga gospodara i vratio se kući u Britaniju. U Galiji, u gradu Okseru pod upravom tamošnjeg episkopa sv. Germana spremio za sveštenstvo.

Bio je najpre rukopoložen za đakona. Prema jednoj legendi, u snu mu se obratio jedan Irac koji mu je pružio pismo u kojem je pisalo. „Molimo te, vrati se i budi opet s nama!” Patrik je to shvatio kao Božji poziv. Episkop ga nije hteo poslati u Irsku u koju je Patrik želio poći. Napokon je što je izabran za episkopa u Irskoj, gde ga je poslao papa Celestin I.

Patrik se u svojim propovedima Jevanđelja, najpre obraćao kraljevoj sviti, a njihovo prihvatanje hrišćanstva sledio je ostali irski narod. Irsko ostrvo je, zahvaljujući njemu, jedno od retkih zemalja gde je hrišćanstvo prihvaćeno bez prolivanja krvi.

Tradicionalno su list deteline i zelena boja simboli ovog dan. U modernoj Irskoj, Dan svetog Patrika se tradicionalno smatrao religioznom svetkovinom. Sve do 1970., irski zakoni su zabranjivali ugostiteljskim objektima, da rade na taj dan.

Početkom 1995., irska vlada započinje kampanju da se Dan svetog Patrika iskoristi kao reklama za turizam i promociju Irske. Festival za Dan svetog Patrika u Dablinu poseti preko milion ljudi.