Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, ali i pravoslavne crkve i narodi koji poštuju Julijanski kalendar danas slave prvi dan nove 2020. godine.
U svim hramovima SPC služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog kojeg crkva slavi prvog dana Pravoslavne nove godine.
Dan Obrezanja Gospoda Isusa Hrista koji SPC slavi 1. januara po Julijanskom kalendaru, odnosno 14. januara po Gregorijanskom ili svetovnom kalendaru jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Prema Svetom pismu, Isus Hristos je preuzeo na sebe grehe ljudskog roda, a čin obrezanja se smatra znakom očišćenja od praroditeljskog greha.
U zapisu vladike Nikolaja Velimirovića stoji da je, "Hristos na sebe primio ljudsko telo i podneo bol za greh određen". Prema istorijskom i predanju crkve, Sveti Vasilije se upokojio 379. godine, u 50. godini.
Živeo je u vreme cara Konstantina koji je ozvaničio slobodu ispovedanja hrišćanske vere.
Vasilijeva služba, koju je napisao sam svetitelj, služi se, prema kanonu SPC, 10 puta godišnje - 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.
Sačuvana su mnoga bogoslovska i apologetska dela Svetog Vasilija koga SPC slavi i 12. februara (30. januara po Julijanskom kalendaru) - na praznik Sveta tri jerarha.
Foto: Tanjug/Oksana Toskić
Verovanja za Mali Božić
Julijanski 1. januar u našem narodu je poznat i kao Vasiljevdan, Mali Božić i Srpska nova godina. Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić koji se smatra završetkom božićnih svetkovina.
U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostataka badnjaka, a u mnogim srpskim krajevima mesi se obredni hleb ili Vasilica.
Veruje se da se na dan Svetog Vasilija ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
U bogoslužbenom kalendaru SPC ovi praznici su obeleženi crvenim slovom kao zapovedni od velikog značaja za pravoslavnu hrišćansku crkvu.
Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Na Kosovu i Metohiji na ovaj dan se prizivaju mečke, vukove i ostale zveri i ostavljaju im na raskršćima hranu.
Novu godinu nikako ne valja dočekati u snu, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati.
Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, odnosno udati se.
