1496 - Engleski kralj Henri VII (Henry) primio je u službu italijanske pomorce Djovanija (Giovanni) i Sebastijana Kabota (Caboto) da bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. Oni su 1497-98. stigli do Severne Amerike.

1684 - Nemačka, Poljska i Venecija formirale su u Lincu Svetu ligu protiv Turske.

1696 - Rođen je slikar Đovani Batista Tijepolo (Giovanni Battista Tiepolo), jedan od poslednjih velikana venecijanskog slikarstva. Njegovi glavni radovi, freske velikih dimenzija, rađene u maniru kasnog rokokoa, nalaze se u nadbiskupskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u biskupskoj rezidenciji u Vircburgu i u kraljevskoj palati u Madridu.

1770 - Britanske trupe su u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata i taj događaj, poznat kao "bostonski masakr", ubrzao je izbijanje Američkog rata za nezavisnost.

1827 - Umro je italijanski fizičar Alesandro Volta (Alešandro) koji je pronašao elektrofor (1775), galvanski element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po njemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime - Volt (oznaka V), Voltamper (oznaka VA), Voltin luk.

1832 - U Beogradu je počela da radi prva štamparija u Srbiji, u kojoj je kao prva knjiga štampan "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

1856 - Londonsko pozorište "Kovent Garden" uništeno je u požaru.

1916 - Španski prekookeanski putnički brod "Princ od Asturije" potonuo je za nekoliko minuta pošto je udario u stenu kod obale Brazila. Od 588 putnika i članova posade, 455 je poginulo.

1933 - Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila je većinu u nemačkom Rajhstagu (parlament).

1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Keln.

1953 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka, koji je u svom delu uspešno asimilirao rusko muzičko nasleđe i sopstveni moderni muzički izraz. U njegovom opusu od 138 dela izdvaja se Peta simfonija i balet "Romeo i Julija". Komponovao je i muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna "Aleksandar Nevski" i "Ivan Grozni".

1964 - Umro je prvi filmski snimatelj na Balkanu, Milton Manaki koji je 1905. počeo filmskom kamerom da beleži događaje. Poseban dokumentarni značaj ima reportaža o boravku poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida II 1911. u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz vremena mladoturske revolucije, balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.

1966 - Svih 124 putnika i članova posade poginula su kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fudži.

1970 - Stupio je na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja koji je potpisalo 45 zemalja.

1975 - Kuvajt je nacionalizovao naftnu industriju, uključujući i imovinu britanskih naftnih kompanija.

1984 - Umro je italijanski pevač Tito Gobi (Gobbi), operski bariton svetskog ugleda. Proslavio se ulogom u "Toski" Djakoma Pučinija (Giacomo), u kojoj mu je partner bila Marija Kalas (Maria Callas).

1993 - Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma srušio se makedonski putnički avion "Foker 100". Poginulo je 77 od 97 putnika i članova posade.

1999 - Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio je status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine što je izazvalo oštre proteste u srpskom entitetu BiH, Republici Srpskoj jer je ona time podeljena.

2001 - Predsednici SR Jugoslavije i Republike Srpske, Vojislav Koštunica i Mirko Šarović, potpisali su u Banjaluci Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza SRJ i RS.

2003 - Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom.

2006 - Haški optuženik Milan Babić izvršio je samoubistvo u pritvoru u Ševeningenu. Babić je u januaru 2004. priznao krivicu za zločine nad nesrpskim stanovništvom samoproklamovane Republike Srpske Krajine od 1991. do 1995. i pravosnažno je osuđen na 13 godina zatvora.

2013 - Umro je predsednik Venecuele Ugo Čavez, koji je na vlast došao 1998, preživeo puč 2002. i nakon čega još dva puta reizabran. Ugo Čaves ostaće upamćen po konfiskaciji imovine velikih stranih naftnih kompanija, ali pre svega, kao veliki protivnik zapada i okoreli socijalista. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao ga je posthumno ordenom Republike Srbije na lenti.

N. P.