Premijerka Srbije Ana Brnabić, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, umetnički direktor Bitef festivala Ivan Medenica, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung bili su među okupljenima u Skupštini grada koji su odali poslednju počast Vladimiru Veličkoviću.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić kazao je da je Veličković svaki dan kada nije išao u svoj atelje smatrao izgubljenim.

- Ljubomorni su umeli da spočitavaju Veličkoviću da se radi o velikoj produkciji, ali u njegovom slučaju radilo se o skrivenoj energiji bez želje da je mnogi prepoznaju. Veličković je imao gotovo zaboravljenu veštinu da se sagovornik sluša. U jednostavnoj otmenosti sa kojom je nosio status nesumnjive veličine - kazao je Kostić i dodao da se s Veličkovićem dogovarao da u Muzej savremene umetnosti dovede kustose iz Pariza da sa našim istoričarima umetnosti utvrde kriterijume za prepoznavanje vrednosti u modernoj umetnosti.

- Na žalost ni njemu ni SANU ova zajednička želja se neće ostvariti. Njegovi radovi su predstavljali senzaciju za nas laike i nešto sasvim drugačije od svega što smo do tada videli - kazao je Kostić.

Ateše za kulturu Ambasade Francuske u Beogradu Katrin Fodri kazala je da je svet izgubio jednog od najvažnijih umetnika narativne figuracije.

- Ponosna sam što je Veličković bio je nosilac Legije časti, komandir umetnosti i književnosti, član Akademije likovnih umetnosti u Francuskoj. Bio je i član SANU, ali je proveo veliki deo života u Parizu. Njegova najlepša dela ugledala su svetlost dana u našoj zemlji - kazala je Fodri i napomenula da je Veličković podučavo generacije studenata na Akademiji likovnih umetnosti u Parizu.

Istoričarka umetnosti Irina Subotić kazala je da je Veličković bio retko plemanita ličnost, otac porodice, veliki umetnik, dragi prijatelj.

- Iza njega ostaje bolna praznina, ali nada da njegovo monumentalno delo neće prekriti prah zaborava. Njegovo slikarstvo je odmah po dolasku u Pariz bilo uključeno u moderne tokove narativne figuracije. Bio je to evropski refleks na američki pop art koji je preplavljivao svet - kazala je Subotić i dodala da je Veličković bio prihvaćen kao autentična ličnost širokog umetničkog zamaha.

- Bio je sudbinski vezan za umetnost i verovao je u isceliteljsku moć slike -  kazala je Subotić.

Vajar Mrđan Bajić istakao je da je teško odustati od pomisli da će Veličković i dalje biti tu za sve nas kao oslonac na hiljadu različitih načina, pre svega kao prijatelj, suprug otac, kolega...a nadasve kao veliki umetnik.

- Tuga zbog njegovog odsustva trajaće dugo, a snaga punoće njegovog kolosalnog umetničkog opusa još duže. Mi smo savremenici čiju je epohu tako iscrpljujuće istinito sažeo u svom delu. Ako je Dikens rekao nešto na osnovu čega svi danas razumemo tadašnju Englesku, ako Tarantino govori o Americi...o nama je gotovo sve, potpuno razumljivo rekao Veličković - kazao je Bajić.