AKTUELNO

Na današnji dan preminuo je Vladeta Jerotić, psihijatar, pisac, član SANU.

1669 - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da se odupre opsadi započetoj 1648.

1768 - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja Šarla X. Čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: "Duh hrišćanstva" (čiji su deo kratki romani "Atala" i "Rene"), poema u prozi "Mučenici", "Put iz Pariza u Jerusalim", "Uspomene s onu stranu groba", epopeja o američkim Indijancima "Les Natćez", politički spisi "Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju", "O Bonaparti i Burbonima".

1824 - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.

1862 - U Carigradu je potpisan protokol povodom spora Srbije i Turske posle ubistva jednog srpskog dečaka na Čukur česmi u Beogradu i sukoba između Turaka i Srba koji je iz toga proizašao. Carigradskim protokolom Turcima je naloženo da napuste srpske gradove (tvrđave), uključujući Beograd.

1884 - Iz Beograda je krenuo prvi svečani voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović. Ispraćaju svečanog prvog voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30 časova, a u Niš je stigao u 18.23. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

1899 - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donosenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".

1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji se inspirisao nacionalnim folklorom i afirmisao norvešku muziku u svetu. Najbolja dela ostvario je u malim formama poput klavirskih minijatura ("Lirski komadi"), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svita "Holberg", "Poetičnih muzičkih slika", "Humoreski", solo pesama. Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar", Gudački kvartet, Koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

1965 - Umro je Albert Švajcer, lekar, teolog, muzičar, književnik i hrišćanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče", "Potraga za istorijskim Isusom".

1998 - Međunarodni tribunal u Hagu osudio je na doživotnu robiju bivšeg predsednika vlade Ruande Žana Kambandu, optuženog za genocid počinjen 1994. u sukobima plemena Tutsi i Hutu u toj afričkoj zemlji.

2006 - Uspešno je obavljeno prvo testiranje, s putnicima, "Erbasovog" super-džambo aviona A380, najveće komercijalne letelice u svetu. Avion je poleteo sa aerodroma u Tuluzu u južnoj Francuskoj. A380 može da prevozi između 555 i 800 putnika, zavisno od konfiguracije, i ima domet od 15.000 kilometara. Njegova cena je čak 228 miliona evra.

2012 - Preminuo je legendarni srpski džez bubnjar Branislav Lala Kovačev. Rođen u Kikindi, Banat, u bogatoj karijeri najviše je svirao u Jugoslaviji i Nemačkoj. Sarađivao je sa najznačajnijim muzičarima i kompozitorima Srbije i sveta, poput Duška Gojkovića, Mladena Guteše, Boška Petrovića, Vojina Draškocija, Jovana Maljokovića, Vlatka Stefanovskog, kao i sa Čikom Korijom, Čarlijem Marianom, Larijem Korijelom, Četom Bejkerom, Horstom Jankovskim. Upamćen je po revolucionarnom spajanju džeza sa neparnom ritmičkom tradicijom Balkana, koja je zabeležena na albumima "Balkan Imprešions 1" (1982), "Balkan Imprešions 2" (1983) i "Izvorni Folklor i Jaž" (1985).

2018 - Preminuo je Vladeta Jerotić, psihijatar, pisac, član SANU. Medicinu je završio u rodnom Beogradu. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a potom se usavršavao u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj. Rukovodio je Psihoterapeutskim odeljenjem bolnice "Dr Dragiša Mišović" i bio profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Kao autor bio je retko plodan. Glavna dela: "Psihoanaliza i kultura", "Darovi naših rođaka I-IV", "Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima", "Učenje Svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme", "Individuacija i/ili oboženje", "50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse".

#Vremeplov

'