Sanja Crnobrnja-Krasić, arheološkinja koja je jednog sasvim običnog ponedeljka bila tamo gde se najbolje oseća - na terenu, na arheološkom nalazištu iskopina, a baš je tako i bilo u blizini Aleksandrovca, kada je pronašla nešto o čemu mnogi arheolozi sanjaju.

- Odmah sam znala da se radi o najmonumentalnijem primerku – priseća se ona za Pink.rs trenutka kada je u jednoj od bezrboj rupa u kojima se nalazila do sada ugledala Župsku Veneru.

- Taj momenat je verovatno bio nešto što ću pamtiti do kraja života. Ovo je nešto što se desi jednom u karijeri - govori Krasić.

Kako je ona naglasila, sve do poslednjeg dana rovovi u kojima su se odvijala iskopavanja su bili prazni, dok su završavali dokumentaciju i sređivali nalazište za početak građevinskih radova - desilo se čudo.

- Samo nalazište u Vitkovom polju ima već sada dugu istoriju pronalazaka, pošto su ovde nađene prve tri Župske Venere "Lejdi of Aleksandrovac", "Venus de Župa", "Madam de Vitkovo", koja su svoja imena dobila na svetksoj izložbi u Nici 1991. godine - kaže Crnobrnja-Krasić, i dodaje da je tada muzej Tera Amata u Nici, proglasio "Lejdi of Aleksandrovac" jednim od 10 najznačajnijih dela praistorijske umetnosti.

Kako je naglasila, figure pronađene u ovom delu Srbije imaju poseban značaj.

- Figure sa Vitkovačkog polja su posebne i senzacionalne upravo zbog svoje monumentalnosti, jer za razliku od drugih figurina koje ne prelaze 20 centimetara, one prelaze i preko 35 i 40 centimetara, a najnovija prelazi i preko pola metra - navela je ona i objasnila da za razliku od drugih Vitkovačkih Venera ova figurina ima postolje i nogice, te da veruje da će ona, po završetku restauratora, biti zaista impozantna.

Vinčanska kultura je u tom periodu mlađeg neolita najnapednija kultura na svetu.

Objašnjava da postoji teorija da je celo Vitkovačko polje zapravo religijski centar vinčanske kulture, upravo zato što na drugim lokalitetima nema takvih monumentalnih figura.

- Smatra se da ove figure predstavljaju boginje plodnosti, jer se u vreme vinčanske kulture pdvija prvu industrijska revolucija. Tada se prestaje lovačko-sakupljačkim načinom života, prelazi na sedelački, kultvišu se i pripitomljavaju biljke i životinje, i pojavljuje se jedna vrsta primitivne trgovine - objasnila je Crnobrnja-Krasić i dodala da je važno to što je najranija metalurgija i tehnika topljenja ruda nastala upravo zahvaljujući vinčanskoj kulturi čiji su koreni na Balkanu.

Trasa kanalizacije će, kako kaže, biti izmeštena kako ne bi oštetila lokaciju nalazišta, odnosno praistorijsku kuću koja će u budućim aeheološkim istraživanjima biti otvorena u širokom iskopu i biti u potpunosdti istražena, a u to nas i uverava gradska uprava.

- Pronašli smo izuzetzno veliki kameni žrvanj, jednu praistorijsku peć, životinjske figurine, fragmente keramike, kostiju, kamene i kremene alarke, dok je dragulj upravo nova lejdi Vitkovačkog polja - rekla je Crnobrnja-Krasić i navela da veruje da će tu biti još mnogo lepih i zanimljivih priča i otkrića.

Nada se da će po završenom poslu arheologa turizmolozi prepoznati turistički kapacitet ovog nalazišta, i iskoristiti ga, jer je on zaista svetski, kako kaže.