Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

U kalendaru SPC ovoj svetiteljki posvećen je 8. avgust, iako je mnogi mešaju sa Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra. Prva je rođena u Rimu, a potonja je bila Grkinja. Praznik Svete Petke Trnove spada u nepokretne, slavi se 8. avgusta po novom odnosno 26. jula po starom kalendaru.

Prema predanju, ova svetiteljka je zaštitinica žena i veruje se da pomaže bolesnima i siromašnima. I danas mnogi se mole nad njenim moštima jer se veruju da isceljuju i pomažu kod životnih problema.

Ko je bila Sveta Petka Trnova?

Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji. Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo. Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka.

Nije crveno slovo, ali...

Sa ovim praznikom završava se ciklus ženskih praznika (Ognjena Marija i Blaga Marija). Praznik nije upisan crvenim slovom, ali prema starom verovanju i zbog poštovanja prema svetiteljki ne treba raditi fizičke poslove.

Narodna verovanja

Na ovaj dan izbegavaju se svi teži poslovi na njivi i u kući. Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.

Prema starom običaju mlade devojke na povaj praznik treba da beru cveće i ukrase dom kako bi u njemu vladala harmonija, ljubav i mir. Veruje se da danas devojčicama treba obući nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila radost.