1261 - Nikejski vladar Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad), srušio Latinsko carstvo i obnovio Vizantijsku državu. S prestola je zbačen Jovan IV, što je bio kraj Latinskog carstva, uspostavljenog 1204. u Četvrtom krstaškom ratu, a Mihailo VIII je u Konstantinopolju krunisan za cara kao rodonačelnik poslednje vizantijske dinastije - Paleologa.

1593 - Kralj Francuske Anri IV, pre dolaska na presto 1589. kralj Navare i vođa francuskih hugenota (francuski protestanti - kalvinisti), prešao je u rimokatoličku veru, pošto građani Pariza kao protestantu nisu hteli da ga puste u grad. Zapamćena je njegova izjava tim povodom, verovatno apokrifna: "Pariz je vredan jedne mise".

1712 - Vojska švajcarskih protestantskih kantona potukla je u bici kod Vilmergena armiju rimokatoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

1834 - Umro je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridž, jedan od najznačajnijih engleskih književnih kritičara i romantičarskih pesnika. Dela: poeme "Kristobela", "Kublaj Kan", zbirka pesama "Lirske balade" (s Vilijamom Vordsvortom), kritike "Predavanja", "Biographia Literaria".

1843 - Umro je škotski hemičar Čarls Mekintoš, pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.

1848 - Rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer Velike Britanije od 1902. do 1906. Kao državni sekretar za Irsku od 1887. do 1892. upamćen je po "čvrstoj ruci" zbog načina na koji je gušio irski pokret za nezavisnost, a kao šef diplomatije 1917. je objavio plan (Balfurova deklaracija) o stvaranju nacionalne države Jevrejskog naroda. Prvi šef neke države u svetu koji je podržao Balfurovu deklaraciju bio je kralj Srbije Petar I Karađorđević.

1848 - Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont) suzbivši tako prvi ozbiljniji napor za ujedinjenjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu..

1858 - Rođen je srpski general Mihailo Rašić, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima sa Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povlačile austrougarske trupe. Bio je 1916-18 delegat pri savezničkoj vrhovnoj komandi u Parizu, a 1918-19 ministar vojni.

1878 - Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.

1894 - Rođen je Gavrilo Princip, nacionalni revolucionar, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i kao maloletnik osuđen je na 20 godina tamnice. U zatvoru, u Terezinu u današnjoj Češkoj, je u teškim uslovima oboleo je od tuberkuloze i umro aprila 1918. šest meseci pre sloma Austro-Ugarske.

1894 - Rođen je američki filmski glumac Volter Brenan, verovatno najčuveniji epizodista svetske kinematografije, koji je glumio u više od 100 filmova, dobitnik više Oskara. Filmovi: "Zapadnjak", "Imati i nemati", "Narednik Jork", "Frankeštajnova nevesta", "Furija", "Dođi i uzmi", "Kentaki", "Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo".

1898 - Vojska SAD je u Špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, do tada špansku koloniju. Portoriko je ostao teritorija SAD, dok su Kuba i Filipini koji su takođe do tog rata bili španski posedi, dobili nezavisnost, Filipini tek 1946.

1907 - Japan je proglasio protektorat nad Korejom. Koreja je u statusu japanske kolonije ostala sve do kraja Drugog svetskog rata.

1909 - Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

1917 - Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod nedokazanom otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata..

1934 - Austrijskog kancelara (predsednika vlade) Engelberta Dolfusa u Beču su ubili austrijski nacisti, u nespelom pokušaju da silom uzmu vlast. Posle dolaska na čelo vlade 1932, uporno se odupirao nameri Adolfa Hitlera da Austriju pripoji Nemačkoj, što je platio glavom.

1943 - Italijanski fašistički diktator Benito Musolini nateran je da podnese ostavku na položaj predsednika vlade pošto je prethodno izgubio i poverenje Velikog fašističkog veća. Kralj Vitorio Emanuele III imenovao je za predsednika vlade maršala Pjetra Badolja, a Musolini je uhapšen čim je napustio dvor. Iz zatočeništva su ga izbavili nemački komandosi pod vođstvom Ota Skorcenija. Do kraja rata on se nalazio na čelu takozvane Italijanske socijalne republike (teritorija pod kontrolom nemačkih trupa).

1955 - Rođen je Josip Rajhl Kir, načelnik Policijske uprave Osijek, ubijen u Tenji, predgrađu Osijeka 1991, u vreme dok je pokušavao da spreči sukobe kada je počinjao rat u Hrvatskoj, u sklopu razbijanja Jugoslavije. Iako ubistvo Rajhl Kira nikada, pravno, nije rasvetljeno do kraja, nesumnjivo je da je bio žrtva lokalnih hrvatskih ekstremista jer je bio osvedočeni pobornik smirivanja tenzija. Neposredni izvršilac je osuđen ali su njegovi nalogodavci izmakli pravdi.

1956 - U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea Dorija" i "Stokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 osoba.

1957 - Tunis je postao republika, nakon što je stekao nezavisnost od Francuske, s predsednikom Habibom Ben Alijem Burgibom.

1963 - Sovjetski Savez, SAD i Velika Britanija su zaključili ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

1968 - Papa Pavle VI zabranio je rimokatolicima sve veštačke metode sprečavanja začeća.

1982 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu je potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o pravu Izraela na postojanje.

1984 - Sovjetski kosmonaut Svetlana Savickaja izašla je iz svemirskog broda "Sojuz-12" i postala prva žena koja je "kročila u otvoreni kosmos".

1986 - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film "Žiži". Ostali filmovi: "Madam Bovari", "Amerikanac u Parizu", "Žeđ za životom", "Čaj i simpatija", "Kismet", "Kuća na brdu", "Zvona zvone", "Grad iluzija", "Neki su dotrčali", "Diži zavesu".

1991 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je izjavio da više nije realna izgradnja komunizma u Sovjetskom Savezu i da vladajuća Komunistička partija mora da odbaci "zastarele ideološke dogme".

1992 - Neporaženi šampion, američki velemajstor Bobi Fišer, 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Srbiju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu potom je odigrao meč s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je oduzeo titulu svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga je pobedio.

1994 - Izrael i Jordan u Vašingtonu su potpisali deklaraciju kojom je i formalno okončano ratno stanje dve susedne države.

1995 - U eksploziji bombe koju su u vozu pariskog metroa podmetnuli islamski teroristi poginulo je najmanje osam osoba.

1996 - U Burundiju je armija, pod dominacijom oficira iz plemena Tutsi, izvela državni udar i zabranila sve političke partije u toj afričkoj zemlji.

2000 - Neposredno posle poletanja ka Njujorku, avion "Konkord" kompanije "Er Frans" pao je na jedan hotel blizu Pariza, što nije preživeo niko od 109 putnika i članova posade, a poginulo je i pet lica na tlu. Bilo je to prvo rušenje britansko-francuskog supersoničnog aviona od početka njegove upotrebe 1969. godine.

2002 - Abdul Kalam, otac indijskog nuklearnog raketnog programa, postao je 11. predsednik Indije, što nije omela činjenica da je Kalam musliman.

2003 - Umro je engleski filmski režiser Džon Ričard Šlezinger, blizak idejama "slobodnog filma". Filmovi: "Lažov Bili", "Darling", "Daleko od razuzdane gomile", "Ponoćni kauboj" (Oskar), "Nedelja, prokleta nedelja", "Sjaj i beda Holivuda", "Maratonac".

2007 - U dva napada automobila-bombi izvedena u Bagdadu dok su Iračani slavili ulazak fudbalske reprezentacije u finale Azijskog kupa, ubijeno je najmanje 50 osoba a 160 je ranjeno.

2011 - Umro je Mihalis Kokojanis, filmski režiser. Njegov najpoznatiji film "Grk Zorba" po romanu Nikosa Kazancakisa, iz 1964. godine, sa Entonijem Kvinom u glavnoj ulozi, dobio je čak tri Oskara. Kipranin Kakojanis bio je plodan, višestruko nagrađivan filmski autor.