1456 - Turska vojska sultana Mehmeda II Osvajaca je, posle teskog poraza u odlucujucoj bici prethodnog dana i ranjavanja sultana, odustala od opsade Beograda. Grad je opsedalo oko 150.000 Turaka sa 200 topova, a branila ga je zdruzena hriscanska vojska u kojoj su se uz srpske odrede, koji su se posebno istakli, borili nemacki, ugarski i poljski krstasi, pod komandom erdeljskog vojvode Janosa Hunjadija, koji je u srpskoj epici poznat kao Sibinjanin Janko.

1757 - Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati, virtuoz na cembalu. Komponovao je vise od 500 klavirskih sonata, upotrebljavajuci nove tehnike s briljantnim rezultatima. Tvorac je tzv. Skarlatijevog sonatnog oblika - cuvenih sonata za cembalo u jednom stavu. Razvio je bogatu cembalisticku tehniku i uticao na klavirske kompozitore, posebno u Spaniji i Engleskoj.

1885 - Umro je je americki general i drzavnik Julisiz Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u gradanskom ratu od 1861. do 1865. Na polozaju predsednika SAD od 1869. do 1877. blistavi vojni strateg bio je igracka u rukama koterija i grupacija sklonih korupciji.

1914 - Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji, zahtevajuci odgovor u roku od 48 casova, okrivivsi je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Uslovi ultimatuma bili su ponizavajuci i unapred se racunalo da ih Srbija nece prihvatiti. Uz podrsku Nemacke, Bec je odlucio da Srbiju vojno kazni, najvise zbog jacanja njenog autoriteta u juznoslovenskim delovima Austro-Ugarske. U noti je zatrazeno objavljivanje izjave u kojoj se indirektno priznaje krivica za atentat, uklanjanje svih oficira protivnika Austro-Ugarske i dozvola srpske vlade da austrougarska policija vodi istragu na teritoriji Srbije. Srpska vlada je formulisala odgovor koji je, cak i prema sudu nemacke diplomatije, bio remek delo. Imajuci u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve osim da austrougarski organi vode istragu u Srbiji. Austro-Ugarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, zapocevsi tako Prvi svetski rat.

1931 - Roden je ruski sahovski velemajstor Viktor Lvovic Korcnoj, jedan od najboljih sahista 20. veka. Emigrirao je iz Sovjetskog Saveza 1976. i potom dvaput bio izazivac svetskog prvaka, ali je izgubio meceve s ruskim velemajstorom Anatolijem Karpovom - 1978. rezultatom 6:5 uz 21 remi, a 1981. sa 6:2 uz 10 remija.

1943 - Poginuo je srpski pisac Djorde Jovanovic, istaknuti knjizevni kriticar izmedu dva svetska rata. U Beogradu je zavrsio Filozofski fakultet, pre Drugog svetskog rata robijao je kao komunista u Sremskoj Mitrovici a 1941. otisao je u partizane. Napisao je vise studija o srpskim piscima, ukljucujuci protu Mateju Nenadovica, Radoja Domanovica, Svetolika Rankovica i Branislava Nusica. Ostala dela: "Studije i kritike", "Protiv obmana", "Realizam kao umetnicka istina", roman "Plati pa nosi".

1951 - U zatvoru je umro francuski marsal Anri Filip Peten, tacno sest godina posto je izveden na sud pod optuzbom da je u Drugom svetskom ratu izdao Francusku. Slavni ratnik iz Prvog svetskog rata predvodio je vladu okupirane Francuske u Drugom svetskom ratu. Bio je osuden na smrt, ali mu je zbog ranijih zasluga kazna zamenjena dozivotnom robijom.

1957 - Umro je srpski inzenjer Nikola Mirkov, idejni tvorac kanala Dunav-Tisa-Dunav. Godinama je proucavao slozeni problem voda u Vojvodini i zakljucio da je jedino resenje izgradnja velikog kanala.

1991 - Komunisticka partija Sovjetskog Saveza objavila je nacrt platforme kojom je prihvatila privatnu svojinu, integraciju ekonomije u svetsko trziste i slobodu religije.

1999 - U vecernjim satima, u polju pored sela Staro Gracko, nedaleko od Lipljana, ubijeno je 14 Srba mestana tog sela, dok su sakupljali zito. Ovaj zlocin nikada nije rasvetljen.

2005 - U seriji eksplozija u egipatskom letovalistu Sarm el Seik na Crvenom moru, za koje je odgovornost preuzelo vise islamistickih grupa, poginulo je 88 ljudi, a povredeno oko 200.

2006 - Na jarbole ispred zdanja bivse Skupstine Kraljevine Jugoslavije, potonje Jugoslavije i zatim Srbije i Crne Gore, u centru Beograda, uz srpsku himnu "Boze pravde", podignute su zastave Srbije.