1479 - Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1780 - Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, vojni teoretičar, koji je glavne ideje o ratnoj strategiji i taktici izložio u delu "O ratu". Njegova knjiga smatra se klasičnim delom na temu veštine ratovanja. Zbog neslaganja s politikom vodećih krugova Pruske prema Napoleonu I, protiv kojeg se borio u više bitaka, od 1812. do 1814. nalazio se u službi Rusije.

1804 - Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere "Život za cara". Prvobitni naziv je navodno bio "Ivan Susanjin", ali je, prema želji cara Nikolaja I preimenovana. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu "Ruslan i Ljudmila". Ostala dela: fantazija "Kamarinskaja" (na teme iz ruskih narodnih pesama), španske uvertire "Aragonska hota", "Noć u Madridu", kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

1878 - Rođen je engleski pisac Džon Mejsfild. Suptilan poeta koji je često prikazivao grubost i sirovost života. Pisao je i dramska dela u rimovanom dvostihu. Dela: pesme "Balade s mora", "Soneti", "Večno milosrđe", "Polja zelenkada", "Lis Rejnard", drame "Veliki petak", "Kralj Filip".

1879 - Knez Milan Obrenović doneo je ukaz o uspostavljanju počasnog konzulata Srbije u Njujorku. Za počasnog konzula imenovan je tada Gerhard Jansen. Kao datum uspostavljanja potpunih diplomatskih odnosa između Srbije i SAD uzima se 1. februar 1881. Tog dana je američki diplomata Džon Kason odgovorio srpskom ministru Hristiću da je njegova vlada "sa velikim zadovoljstvom prihvatila kao izraz prijateljskih osećanja Vlade Srbije njenu želju da u Beogradu ima predstavnika Sjedinjenih Američkih Država".

1880 - U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1892 - Srpski naučnik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu, gde mu je na železničkoj stanici priređen doček. Sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića. Posetio je i Narodni muzej i Veliku školu (Univerzitet), gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarem Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

1911 - Fudbalska reprezentacija Kraljevine Srbije održala je prvu međunarodnu utakmicu. Reprezentacija je tada poražena od zagrebačkog kluba HAŠK.

1926 - Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedan od najvećih erotskih simbola u istoriji filma. Holivudska filmska industrija on nje je stvorila mit. Godine 1962. okončala je život samoubistvom. Filmovi: "Džungla na asfaltu", "Nijagara", "Majmunska posla", "Autobuska stanica", "Muškarci vole plavuše", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće".

1935 - Rođen Vladislav Lalicki, srpski scenograf i kostimograf. Kao scenograf započeo je 1958. u šabačkom Narodnom pozorištu, a od 1961. radio je u Ateljeu 212 gde je izradio scenografiju za više kultnih predstava: "Dragi moj lažljivče", "Kartoteka", "Arsenik i stare čipke", "Kralj Ibi", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Kosa", "Purpurno ostrvo", "Čudo u Šarganu". Lalicki je bio scenograf i kostimograf za preko 500 pozorišnih predstava, 200 filmova i serija i ilustrator više od 500 knjiga. Od 1984. do 2002. godine živeo je u Johanesburgu, gde je takođe imao zapaženu karijeru.

1936 - Rođen je Bekim Fehmiu, glumac koji je u Jugoslaviji 60-ih i 70-ih uživao veliku popularnost. Proslavio se crno-talasnom filmom "Skupljači perja" Saše Petrovića 1967. Upamćen je po ulozi vaspitača Žarka u "Specijalnom vaspitanju" Gorana Markovića. Često je igrao u evropskim produkcijama. Ostvario je oko 45 filmskih i tv uloga. Objavio je knjigu uspomena: "Blistavo i strašno".

1941 - Nemci su osvojili Krit i zarobili 13.000 britanskih vojnika, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Osnovna namera nemačkog vojnog vrha bila je da se onemogući nesmetana kontrola Sredozemlja od strane Britanaca.

1943 - Nemački lovci su oborili britanski avion, usmrtivši sve putnike, uključujući engleskog pozorišnog i filmskog glumca i reditelja Leslija Hauarda, dvojnika britanskog premijera Vinstona Čerčila. Nemci su bili uvereni da je u avionu oborenom iznad Biskajskog zaliva, na letu od Lisabona ka Irskoj, bio Čerčil. Hauard je bio poznat po izuzetno suptilnoj glumi. Filmovi: "Romeo i Julija", "Pigmalion", "Prohujalo sa vihorom", "Intermeco".

1944 - Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević je, pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila, odstranio iz izbegličke vlade sa središtem u Londonu vođu četnika (Jugoslovenska vojska u Otadžbini) Dražu Mihailovića i potpisao ukaz o imenovanju za predsednika vlade Ivana Šubašića, bana Hrvatske. Time je otvoren put za stvaranje jugoslovenske koalicione vlade, na osnovu sporazuma Josipa Broza Tita i Ivana Šubašića.

1946 - Pogubljen je rumunski diktator Jon Antonesku, tokom Drugog svetskog rata saveznik nacističke Nemačke. Po dolasku na vlast 1940. prisilio je na abdikaciju rumunskog kralja Karola II Hoencolerna, koji je 1938. takođe zaveo profašističku diktaturu i priključio zemlju Trojnom paktu.

1948 - Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ. Kao ministar privrede izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948. Uređivao je više časopisa ("Narodna misao", "Ođek", "Glasnik Profesorskog društva"), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: "Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji", "Vuk Karadžić i Miloš Obrenović", "Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji", "Naši i strani", "Naša narodna književnost".

1969 - Kandidat degolista Žorž Pompidu pobedio je na predsedničkim izborima u Francuskoj posle ostavke Šarla de Gola.

1973 - Grčki predsednik vlade Georgios Papadopulos proglasio je i formalno republiku. Poslednji grčki kralj Konstantin II, koji se nalazio na čelu Grčke od 1964. do 1967. napustio je zemlju 1967, nekoliko meseci posle uvođenja vojne uprave, i proglašenje republike 1973. je više bio formalni čin. Vojna vlada u Grčkoj smatrala je kralja odgovornim za veliku krizu u kojoj se nalazila zemlja, tako da je monarhiju u Grčkoj ukinula jedna izrazito desna vojna uprava.

1973 - Britanski Honduras promenio je naziv u Belize.

1987 - U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990 - Predsednici Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o okončanju proizvodnje hemijskog oružja i uništavanju stokova tog oružja do kraja 1992.

1994 - Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle okončanja građanskog rata koji je više od decenije potresao tu centralnoameričku zemlju.

1996 - Ukrajina je, odlukom predsednika Leonida Kučme i nacionalnog parlamenta, postala zemlja bez nuklearnog oružja, pošto je prebacila poslednje rakete s nuklearnim glavama u Rusiju.

1999 - Poginuo je general-pukovnik Vojske Jugoslavije pilot Ljubiša Veličković, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane, u trenutku dok je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane, tokom agresije NATO pakta na Srbiju (SRJ). Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u RV i PVO JNA i VJ.

2001 - Prema zvaničnoj verziji, nepalskog kralja Birendru, kraljicu Aišvarju i šest drugih članova kraljevske porodice ubio je u kraljevskoj palati prestolonaslednik Dipendra, koji je potom izvršio samoubistvo.

2004 - Ijad Alavi, inače šiit, imenovan je za predsednika prelazne vlade u okupiranom Iraku.

2005 - Holandski glasači odbacili su na referendumu Predlog Ustava Evropske unije.

2007 - Svih 30 putnika utopilo se nakon što se prevrnuo brod koji se kretao ka ostrvu Kjati na jezeru Viktorija u Ugandi.

2008 - Umro je Tomi (Josef) Lapid, bivši izraelski ministar pravde i novinar. Rođen je u Srbiji, u Novom Sadu, 1931. kao Tomislav Lampel. Bio je novinar u tiražnom "Maarivu", a docnije postaje direktor nacionalne izraelske RTV, od 1979. do 1984. Lapid je bio ministar pravde u vladi Arijela Šarona, ali je njegova partija napustila vladajuću koaliciju 2004. zbog protivljenja povećanom finansiranju verskih institucija. Predsedavao je bordom direktora Memorijalnog centra Jad Vašem. Pisao je i literarna i dramska dela, pa i kuvare i vodiče za turiste.

2008 - Umro je Iv Sen Loran, jedna od najistaknutijih ličnosti sveta mode. Imao je samo 21 godinu kada je izabran, nakon smrti Kristijana Diora 1957. za njegovog naslednika, što je bila posledica prethodne uspešne saradnje. Početkom 60-tih 20 v. osniva sopstvenu kuću visoke mode. Loran je bio prvi dizajner koji je, 1966. plasirao nov koncept luksuzne ženske konfekcije ("Leva obala") namenjene širem tržištu.

2010 - Preminuo je Andrej Voznesenski, ruski literata, pesnik i prozaista. Pripadao je pesničkoj avangardi "generacije šezdesetih". Bio je dopisni član francuske Akademije Malarme, počasni akademik nekoliko međunarodnih akademija, potpredsednik PEN centra Rusije. Dela:"Parabola", "Mozaik", "Antisvetovi", "Ahilovo srce", "Pogled", "Iskušenje", "Kazino Rusija".

2013 - Preminula je Jelena Genčić, velikan srpskog sporta, reprezentativka u rukometu i tenisu i jedan od najboljih srpskih trenera uopšte. Imala je izuzetnog uspeha u otkrivanju i podučavanju potonjih velikih teniskih šampiona, poput Monike Seleš i Novaka Đokovića.