1594 - Umro je italijanski slikar Tintoreto, jedan od najvecih majstora 16. veka. S lakocom je slikao kompozicije ogromnih dimenzija, koje odlikuje upotreba dramaticnih svetlosnih efekata, pri cemu je ocuvao osecanje i za najmanje pojedinosti. Smatra se pretecom baroka. Radio je u rodnoj Veneciji, u kojoj su i sacuvana glavna njegova dela: "Raj" u Duzdevoj palati, "Tajna vecera" u crkvi San Djordo Madore, "Raspece" u Skuoli di San Roko.

1793 - U Francuskoj je potpunim preuzimanjem vlasti od strane Jakobinaca zapocela faza revolucionarnog terora.

1809 - Poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sindelic, resavski vojvoda, ispalivsi iz kubure hitac u skladiste municije u sancu na uzvisenju Cegar kod Nisa, u jeku borbe s brojno nadmocnim Turcima u Prvom srpskom ustanku. Eksplozija je digla sanac u vazduh, usmrtivsi i branioce i oko 6.000 Turaka koji su upali u utvrdenje. Sindelic se u maju 1809. sa 3.000 Resavaca pridruzio ustanicima koji su nameravali da oslobode Nis. Na Cegru je bio u najisturenijem od sest srpskih sanceva i na njega je napad usmerio komandant niske tvrdave Kursid pasa, ali su ustanici odbili vise turskih jurisa. Posto je uvideo da branioci, uprkos nevidenom herojstvu, ne mogu da odole turskoj sili, zapalio je skladiste municije. Posle bitke pasa je, da bi zastrasio Srbe, naredio da se od glava poginulih ustanika ozida kula, koja je dobila naziv Chele-kula. Prvobitno su na njoj bile 952 lobanje, a sada je ostalo nekoliko desetina. Sindelic je ucestvovao u svim borbama u Pomoravlju od pocetka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio cin vojvode, i na Deligradu 1806. pod komandom Petra Dobrnjca.

1809 - Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn, predstavnik "beckih klasicara", tri decenije kapelmajstor na dvoru madarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, madarskim, nemackim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je vise od 100 simfonija, komponovao je gudacke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije. Dela: simfonije "Jutro", "Podne", "Vece", "Oprostajna", "Marija Terezija", "Oksfordska", "Medved", "Kokoska", "Kraljica", "Vojna", "Casovnik", gudacki kvarteti "Suncevi kvarteti", "Ruski kvarteti", oratorijumi "Stvaranje sveta", "Godisnja doba", opera "Apotekar".

1842 - U Beogradu je osnovano Drustvo srbske slovesnosti, posle priprema koje su zapocele septembra 1841. Osnivaci su bili Jovan Sterija-Popovic i Atanasije Nikolic. Prvi clanovi Drustva bili su: Dimitrije Isailovic, Stefan Markovic, Jovan Stejic, Dimitrije Tirol, Sima Milutinovic i Isidor Stojanovic. Drustvo je suspendovano u januaru 1864. godine zato sto je za clanove izabralo Djuzepea Garibaldija, Nikolaja Cernisevskog i Aleksandra Hercena. Rad Drustva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko uceno druztvo, od novembra 1886. Kralj Milan ga preimenuje i dize na visi nivo kao Kraljevsko srbsku akademiju (od 1887. Srpska kraljevska akademija) a posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.

1902 - Mirom u Verenigingu, juzno od Johanesburga, kojim je zavrsen Britansko-burski rat, Buri su prisiljeni da priznaju vrhovnu vlast Velike Britanije. Istog dana 1910. ujedinjene su britanske kolonije Natal i Kepland i do rata slobodne burske drzave Transval i Oranje i oformljena je Juznoafricka unija sa statusom britanskog dominiona. Godine 1961. istupanjem iz Komonvelta ona postaje Juznoafricka republika.

1930 - Roden je americki filmski glumac, reziser i producent Klint Istvud, koji karijeru poceo ulogama u italijanskim "spageti-vesternima" Serda Leonea, posle cega je saradivao s nizom znacajnih americkih sineasta, posebno s Donom Zigelom. Filmovi: "Za saku dolara", "Za nekoliko dolara vise", "Dobar, ruzan, zao", "Serif u Njujorku", "Prljavi Hari", "Bekstvo iz Alkatraza", "Noc jeze", "Neocekivani spasilac", "Kazna na planini Ejger", "Odmetnik Dzesi Vols", "Bronco Bil", "Crvena lisica", "Iznenadni sudar".

1962 - U Izraelu je obesen nemacki ratni zlocinac Adolf Ajhman, tokom Drugog svetskog rata glavni egzekutor zamisli Adolfa Hitlera o "konacnom resenju" jevrejskog pitanja. U sudskom procesu je utvrdeno da je kriv za smrt sest miliona ljudi.

1991 - U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle skoro 16 godina okoncan gradanski rat u toj africkoj zemlji.

1999 - Dvadesetak projektila ispaljenih iz aviona NATO na stambene zgrade u centru Novog Pazara usmrtilo je 23 civila, ukljucujuci dvogodisnjeg Marka Simica. U Surdulici su direktno pogodene i razorene Specijalna bolnica za plucne bolesti i Dom staraca, pri cemu je ubijeno 20 civila. Civilni ciljevi gadani su i u drugim mestima sirom Srbije, poput visokonaponskih postrojenja Elektroprivrede Srbije u Nisu, Novom Sadu i Beogradu, postrojenja u termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu i dalekovod izmedu Obrenovca i Beograda, posle cega je vise miliona ljudi ostalo bez struje.

2006 - Vlada Republike Srbije konstatovala je da Republika Srbija preuzima drzavno - pravni kontinuitet i postaje sledbenik Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. Republicka referendumska komisija, zvanicno je, istog dana u Podgorici potvrdila da je referendum o drzavnom statusu, odrzan 21. maja u Crnoj Gori, ispunio uslov Evropske unije, odnosno da je 55 odsto biraca izaslih na glasanje podrzalo nezavisnost.

2017 - Pobednik predsednickih izbora Aleksandar Vučić, tokom svecane sednice Skupstine polozio je zakletvu, cime je i formalno postao predsednik Srbije.