1429 - Pobedom francuske vojske nad Englezima završena je opsada Orleana u Stogodišnjem ratu.

1794 - U Parizu je po nalogu Revolucionarnog suda giljotinom pogubljen francuski hemičar Antoan Lavoazije, osnivač moderne hemije. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije.

1815 - Na brdu Ljubić, kod Čačka, Srbi su u Drugom srpskom ustanku potukli trostruko jaču otomansku vojsku.

1828 - U Švajcarskoj je rodjen Henri Dunan, osnivač Crvenog krsta (1863) i dobitnik prve Nobelove nagrade za mir 1901.

1852 - Potpisan je Londonski protokol kojim se garantuje integritet Danske.

1873 - Umro je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od osnivača filozofije liberalizma, političke ekonomije, tvorac teorije indukcije u logici i zastupnik utilitarizma u etici ("O slobodi", "Principi političke ekonomije", "Utilitarizam", "Sistem logike").

1873 - Zaharije Stefanović Orfelin izdao je u Beču knjigu "Iskusni podrumar", prvu knjigu o proizvodnji vina na srpskom jeziku.

1880 - Umro je francuski pisac Gistav Flober, autor romana "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Sentimentalno vaspitanje", "Salamba", "Iskušenje svetog Antonija").

1884 - Rođen je američki državnik Hari Truman, 33. predsednik SAD (1945-53). Predsednik je postao posle smrti Frenklina Ruzvelta. Uveo je doktrinu (Trumanova doktrina) o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim levičarskim pokretima.

1900 - Srpski fizičar Mihajlo Pupin patentirao je u Njujorku aparat za telefonske i telegrafske prenose na velike udaljenosti.

1902 - Od erupcije vulkana Mon Pelje na Martiniku u Karibima, uništen je grad Sen Pjer, a poginulo je više od 30.000 ljudi.

1903 - Na Tahitiju je umro francuski postimpresionistički slikar Pol Gogen (Paul Gauguin) "Materinstvo", "Beli konj", "Plemkinja").

1921 - U Švedskoj je ukinuta smrtna kazna.

1949 - Stvorena je Savezna Republika Nemačka, u čiji sastav su ušle dotadašnje zone pod američkom, britanskom i francuskom kontrolom, uspostavljene posle Drugog svetskog rata i poraza nacista. Formirana je privremena vlada na čelu sa Konradom Adenauerom.

1952 - Umro je američki filmski producent Vilijem Foks, osnivač filmske korporacije "Foks" (1915), kasnije "Tventi senčeri Foks".

1973 - U Južnoj Dakoti, u SAD, okončana je pobuna Indijanaca koji su 10 nedelja u opsadi držali malo prerijsko naselje.

1980 - U Beogradu je sahranjen predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Sahrani su prisustvovali najviši predstavnici više od 120 zemalja, kao i 200 partija. Direktan prenos sahrane preuzele su televizijske stanice iz više od 40 zemalja.

1984 - Olimpijski komitet Sovjetskog saveza je odlučio da bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši vladu SAD za kršenje Olimpijske povelje.

1992 - U SR Jugoslaviji je penzionisano 38 generala, medju kojima i načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. Novi šef GSS postao je general-pukovnik Života Panić.

1994 - Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj pobedili su socijalisti Đule Horna.

1999 - U NATO bombardovanju SR Jugoslavije pogodjena je ambasada Kine u Beogradu. Poginulo je četvoro državljana Kine, a najmanje 10 ranjeno. Taj napad je poljuljao odnose SAD i Kine gde su usledili masovni protesti.

1999 - Pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen je Fehmi Agani, najbliži saradnik lidera Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove. Njegovo telo je nadjeno kod Lipljana na Kosovu.

1999 - Umro je britanski glumac Dirk Bogard, poznat po ulogama u filmovima "Smrt u Veneciji", "Žrtva" i "Sluga".

2001 - Papa Jovan Pavle II okončao je svoju istorijsku posetu Siriji, čime je postao prvi papa koji je ušao u džamiju. Pred odlazak je održao molitvu za mir izmedju Jevreja i Arapa.

2003 - U američkom Senatu jednoglasno je usvojen predlog o prijemu u NATO sedam istočno-evropskih, bivših komunističkih zemalja (Letonija, Litvanija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Bugarska i Rumunija).

2003 - Marokanski kralj Muhamed je povodom rodjenja svog sina, naslednika, oslobodio više od 9.000 zatvorenika, što je najveća amnestija u istoriji te zemlje.

2008 - Lider italijanskih konzervativaca Silvio Berluskoni sastavio je 62. posleratnu Vladu Italije.

2012 - Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izabran je u Donjem domu ruskog parlamenta za predsednika vlade, na predlog novoizabranog predsednika Vladimira Putina.

2018 - Nikola Pašinjan je izabran za premijera Jermenije. U obraćanju poslanicima Pašinjan je rekao da će se založiti za priznavanje suvereniteta Nagorno-Karabaha, oblasti oko koje se Jermenija spori sa Azerbejdžanom.