Osmi dan po Vaskrsu, ili ponedeljak nakon vaskršnjeg ponedeljka, običaj je da se pobusaju grobovi, što znači uredi, očisti od korovskog rastinja, busenje na humkama.
Zato se ovaj dan naziva pobusani ponedeljak (negde i pobušeni ponedeljak).
U Gruži se on smatra Vaskrsom pokojnika, te svako daje pomen i sprema za dušu svojim umrlim precima i srodnicima. Uz prekađivanje grobova, na pobusani ponedeljak se pale sveće pokojnicima, za čiju se dušu dele šarana vaskršnja jaja.
Farbana vasršnja jaja iznose se na grob, a potom dele sirotinji. Od Vaskrsa do Pobusanog ponedeljka ne pale se sveće za mrtve jer se veruje da su svi vaskrsli.
Ciklus praznika ne završava se trodnevnim praznovanjem Uskrsa, nego traje do Svete Trojice ili Duhova koje se slave pedeseti dan po Uskrsu, a pripada mu i Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Od Uskrsa do Duhova pozdravlja se tradicionalnim pozdravom "Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!".
Foto: Tanjug
Ovaj dan ima svojstva zadušničkog dana, koji se još naziva i Mali Vaskrs. Mali Vaskrs se u banatskim selima provodi vrlo vedro pod nazivom kumačni ponedeljak, jer se tog dana održava običaj kumačenja.
Ovoga dana su se, uz trostruko ljubljenje kroz venac spleten od cveća, sklapala drugarstva i pobratimstva mladih. Devojčice i devojke su postajale "kume", a dečaci i mladići "pobre".
Običaj kumačenja se u naseljima po Fruškoj gori naziva ružičalo, a pod tim nazivom se očuvao sve do danas i kod preostalih Srba u okolini Budimpešte.
