Pod kapetanom Edvarda Smita, na brodu je bilo otprilike 2.200 putnika u trenutku kada se sudario sa ledenim bregom nedugo pre ponoći - nesreća u kojoj je više od 1.500 ljudi izgubilo život. Međutim, ta priča nije realna, kaže bivši profesionalni pomorac, koji ima iskustva u vodama severnog Atlantika - gde je potonuo Titanik.

Kapetan L. M. Kolins je 2002. godine izdao knjigu “Potapanje Titanika, perspektiva ledenog pilota”, gde je predložio tri razloga zbog kojih je verovao da je Titanik zaista potopio led.

- Uveren sam iza svega da je nemoguće da je brod udario u ledeni breg. Umesto toga, Titanik je žrtva arktičkog ledenog sloja. Arktički led je višegodišnji led, vrlo tvrd - kaže on.

Brojni brodovi potonuli su na isti način, probijanjem trupa. Nema pouzdanih dokaza da je Titanik udario u ledeni breg

Kapetan Kolins je detaljno opisao u knjizi kako su otprilike 10 minuta pre potonuća, dva mornara uočila ono što su smatrali sumaglicom na horizontu, protežući se otprilike 20 stepeni s obe strane broda.

Kolins tvrdi da ono što su videli nisu bili izmaglica već pojas leda. Takođe, tazlučiti oficiri su prijavili različitu visinu nepostojećeg ledenog brega.

Kapetan Kolins veruje da je ova razlika u visini posledica "optičkog fenomena koji je dobro poznat nautičarima", gde ravno more i ekstremna hladnoća iskrivljuju izgled objekata u blizini vodene linije, što ih čini da veoma visokim.

Fizika takođe nalaže da Titanik nije da udaru ledeni breg, tvrdi on. On je objasnio da nešto što je poznato kao Bernulijev efekat znači da to nije moguće.

Prema rečima Kolinsa, ako je brod plovio brzinom 11 metara i udario u ledeni breg za koji se tvrdi da je veličine hotela, cela strana bi bila uništena.

- Brod bi onda potonuo za nekoliko minuta, a ne sati - kaže on.