AKTUELNO

Na današnji dan piloti NATO-a su - usred dana, pri vedrom vremenu - projektilima pogodili međunarodni putnički voz Beograd-Solun dok je prelazio most preko Južne Morave kod Grdelice, usmrtivši najmanje 55 ljudi.

1204 - Krstaši su u Četvrtom krstaškom ratu zauzeli Konstantinopolj, pretvorivši ga u centar Latinskog carstva - države koju su osnovali na prostoru geografske Trakije i Male Azije (jezgro dotadašnje Vizantije). Latinsko carstvo prestalo je da postoji kad je 1261. vizantijski (nikejski) car Mihailo VIII Paleolog proterao krstaše iz Konstantinopolja.

1654 - Irska i Škotska su se ujedinile sa Engleskom pod istom krunom.

1823 - Rođen je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski, čija su dela osnova ruskog klasičnog dramskog repertoara. U pedesetak drama prikazao je socijalne prilike u Rusiji, degeneraciju plemstva, uspone i padove trgovačkog sloja, opšte stanje morala, provincijski život. Dela: drame "Šuma", "Bura", "Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice krivi", "Devojka bez miraza", "Siromaštvo nije porok", "Svoji smo, sporazumećemo se", "Vuci i ovce", "Kola mudrosti - dvoja ludosti".

1850 - Francuska je na poziv pape Pija IX - okupirala Rim, razbivši republikansku vojsku koja se borila za ujedinjenje Italije.

1861 - Snage Konfederacije (južne države SAD) zauzele su tvrđavu Samter u Južnoj Karolini, čime je počeo četvorogodišnji Američki građanski rat.

1890 - Počelo je uređivanje beogradske Botaničke bašte na Paliluli. Prva Bašta podignuta je 1855. u dvorištu konaka knjeginje Ljubice Obrenović. Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa Pančića, Ministarstvo prosvete Srbije je 1874. odredilo mesto za Botaničku baštu na kraju Dunavske ulice, ali je Bašta uništena 1888. prilikom izlivanja Dunava. Tada je kralj Milan Obrenović poklonio gradu imanje na Paliluli, pod uslovom da Botanička bašta bude nazvana "Jevremovac", u znak sećanja na njegovog dedu Jevrema Obrenovića. Rođenog brata knjaza Miloša. Zastakljena bašta podignuta je 1892. Jevremovac je ostao trajna, do danas očuvana zadužbina Kralja Milana Obrenovića.

1941 - Prilikom potapanja rečnog monitora "Drava", tokom Aprilskog rata, na Dunavu kod Čiba (danas Čelarevo), tragično je stradao Aleksandar Berić, poručnik bojnog broda 1. klase ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije. Kada je Jugoslavija napadnuta imao je zadatak da obezbeđuje granični sektor Dunava kod Bezdana. Posle herojskih borbi i obaranja više neprijateljskih aviona, Berić je iako ranjen odbio da napusti potopljeni brod kojim je komandovao.

1945 - Umro je američki državnik Frenklin Delano Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. Iako od 1921. paralizovan, godine 1928. postao je guverner države Njujork, a kao kandidat Demokratske stranke prvi put je izabran za predsednika u vreme velike ekonomske krize. Drugi put je izabran 1936, treći put 1940, a četvrti put 1944, što je jedinstven slučaj u istoriji SAD. Ublažio je krizu političko-ekonomskim konceptom poznatim kao "Nju dil" (Nova pogodba), odnosno socijalnim i privrednim reformama. Rukovodio se politikom "dobrog susedstva" prema latinoameričkim zemljama, a sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je 1941. Povelju o četiri slobode: misli, vere, od bede i od straha. Te godine je njegovom zaslugom usvojen Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je tradicionalnu politiku izolacionizma i energično je stao na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu, što će se pokazati kao prelom u spoljnoj politici SAD, i početak novog kursa koji traje i danas.

1962 - Umro je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner, jedan od najistajnutijih u pokretu ruskih konstruktivista. Studirao je u Kijevu i Petrogradu, a u Francusku je emigrirao 1923. Stvarao je u maniru apstraktnog konstruktivizma, a kasnije je eksperimentisao s dinamičnim spiralnim konstrukcijama i ritmički razvijenim objektima.

1981 - Umro je američki bokser afričkog porekla Džoe Luis, apsolutni prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949. Titulu je preoteo od zemljaka Džejmsa Bradoka i odbranio je 25 puta, što je rekord, a nije nadmašen ni po dužini držanja titule. Povukao se neporažen 1949, vratio se na ring 1950. i 1951. zbog finansijskih nedaća, ali nije uspeo da povrati titulu.

1999 - Piloti NATO su - usred dana, pri vedrom vremenu - projektilima pogodili međunarodni putnički voz Beograd-Solun dok je prelazio most preko Južne Morave kod Grdelice, usmrtivši najmanje 55 ljudi. Potom je komandant NATO u Evropi general Vesli Klark prikazao video-snimak, tvrdeći da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se "iznenada pojavio". Nemački list "Frankfurter rundšau" je januara 2000. na osnovu stručne ekspertize, dokazao da je "Klarkov snimak" ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi vremena da obavesti pilota druge letilice da je na mostu voz. Prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

1999 - NATO avioni su na fabriku automobila "Zastava" u Kragujevcu - tri dana posle napada u kojem je u toj fabrici ranjeno 126 ljudi - sručili 15 projektila što je izazvalo ranjavanje najmanje 36 radnika. Više radnika je ranjeno i u napadu na kruševačku toplanu i fabriku "14. oktobar". Istog dana NATO avijacija je usmrtila tri civila u automobilu na putu Priština-Kosovo Polje. Bombardovane su i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, a u Pančevu je oštećen i manastir Vojlovica posvećen Svetom arhangelu Gavrilu, utemeljen u 14.veku kao zadužbina Stefana Lazarevića, čime je NATO još jednom prekršio Hašku konvenciju iz 1955. o zaštiti sakralnih objekata od ratnih razaranja.

2008 - Susretom dvojice lidera, predsednika Kine Hu Djintaoa sa potpredsednikom Tajvana Vinsentom Šjuom, prekinuta je višedecenijska tradicija "zategnutih" odnosa dva dela Kine. Susret dvojice zvaničnika bio je prvi susret te vrste od kraja građanskog rata u Kini, okončanog 1949. begom nacionalističkih (antikomunističkih) snaga na Tajvan.

2016 - Slika Amedea Modiljanija, "Muškarac koji sedi sa štapom" procenjena na 25 miliona dolara, koju su nacisti oteli jevrejskim vlasnicima tokom Drugog svetskog rata, zaplenjena je u Ženevi zahvaljujući objavi "Panamskih papira", objavili su švajcarski mediji. Slika je izvorno pripadala Oskaru Štetineru i nacisti su je oteli u Parizu. Njegovi potomci su pokušavali da je vrate, a "Panamski papiri" su razotkrili da je ona u posedu Libanca Davida Nahmada.

#Vremeplov

'