U mnogim zemljama Dan šale se obeležava 1. aprila. Tog dana ljudi jedni drugima prave bezopasne smicalice i objavljuju lažne novosti, sa ciljem da ih dovedu u smešan položaj.
Napravljena šala je prvoaprilska šala, a onaj koji pravi smicalicu u trenutku objavljivanja smicalice uzvikuje Aprili-li.
U nekim zemljama, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Južnoafrička Republika, podvale se prave samo do podneva, a onaj ko ih napravi posle podne naziva se aprilskom budalom (engleski April Fool). U mnogim drugim zemljama smicalice se prave tokom celog dana.
Poreklo ovog dana
Najranija povezanost između datuma 1. aprila i pravljenja smicalica javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama iz 1392. godine.
Po jednoj verziji tumačenja, 1. april kao Dan šale nastao je kada je u 16. veku pomeren dan Nove godine sa 25. marta na 1. januar.
Foto: Pixabay.com
Do tada, u mnogim evropskim gradovima se Nova godina obležavala 25. marta, a slavlje je trajalo sedam dana, odnosno do 1. aprila. Prema tom tumačenju, oni koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine zbijali su šale sa onima koji su ga i dalje obečežavali do 1. aprila.
U 18. veku se za ovaj dan smatralo da vodi poreklo još od biblijske ličnosti Noja. Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu, prerano.
Istiniti događaji 1. aprila
Neki šokantni događaji su se zaista dešavali 1. aprila, pa bi često bili prihvatani sa nevericom:Iran je 1979. godine proglasio 1. april Danom republike. Do današnjeg dana mnogi ne veruju da je to stvarni praznik. U danskom gradu Albertslundu 2009. godine je jedna škola zamalo izgorela do temelja jer vatrogasci nisu verovali da su prva dva poziva bila prava.
Poznate smicalice
Berba špageta: Panorama, televizijska emisija na Bi-Bi-Siju, 1957. godine je objavila poznatu prvoaprilsku šalu o tome kako Švajcarci vrše berbu špageta sa drveta. Prilog je govorio o tome kako je konačno iskorijenjen napasnik špagetni žižak. Veliki broj gledalaca se javljao uredništvu kako bi saznali za mogućnosti da sami uzgajaju svoje špagete
Hamburgeri za levoruke: 1998. godine Burger King je u SAD objavio reklamu o hamburgerima za levoruke, koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.
Foto: Pixabay.com
San Serif: Gardijan je u svom dodatku 1977. godine objavio članak koji je pohvalno pisao o ovom izmišljenom odmaralištu, o njegova dva ostrva (Aperkejs i Louerkejs), o njegovom glavnom gradu (Bodoni) i o njegovom vođi (General Pika). Zainteresovani čitaoci su bili razočarani kada su saznali da su sva mesta izmišljena, a da su njihova imena uzeta kao termini iz tipografije.
Evo još nekoliko razloga za dnevnu dozu kikotanja:
Istraživači Univerziteta države Merilend proučavali su efekte smejanja na krvne sudove. Ispitanicima su prikazivane komedije ili drame, a zatim im je meren protok krvi. Krvni sudovi osoba koje su gledale komedije lako su se širili i skupljali, a protok krvi bio je normalan. Ali, krvni sudovi ispitanika iz grupe koja je gledala drame bili su "stegnuti", a protok krvi bio je ograničen.
Smeh kao lek
Smeh izaziva brojne fiziološke promene: mišići se grče i opuštaju, puls i pritisak rastu, disanje se ubrzava, pa kiseonik brže stiže do mozga.
Grohotan smeh može se uporediti i sa vežbanjem blagog intenziteta. Dnevna doza smeha dobra je i za liniju: 15 minuta smejanja sagori čitavih 50 kalorija.
Pročitajte još: EVO ŠTA DAN ROĐENJA GOVORI O VAMA I VAŠEM ŽIVOTU: Kada se rađaju čudaci, ko neće imati sreće, a ko će postati bogat...
