Treća nedelja je sredina Velikog posta, i naziva se Poklonjenje Krsta.
U trećoj nedelji Vaskršnjeg posta pravoslavni hrišćani duhom se poklanjaju Časnom krstu. Na Krstopoklonu nedelju iznosi se krst na sredinu crkve: poklonimo se krstu, celivajmo ga i setimo se smisla Krsta Hristovog.
Iznošenje krsta na Krstopoklonu nedelju svojevrsna je opomena na krajnji cilj našeg intenzivnog i produbljenog hrišćanskog života kojim živimo u te velikoposne dane.
Foto: Pixabay.com
Setimo se značaja i simbolike krsta Hristovog: sa jedne strane, to je Krst Hristov kao onaj odlučujući događaj kojim se završava zemaljski život i služenje Gospoda Isusa Hrista. Prvi smisao Krsta – smisao njegovog suda nad zlom ili, tačnije govoreći, nad lažnim dobrom u čijem se ruhu zlo neprestano pojavljuje u ovom svetu, nad lažnim dobrom koje zlu obezbeđuje njegovu strašnu pobedu na ovoj zemlji.
Otuda proizlazi i drugi smisao Krsta. Za Krstom, Hristovim dolazi naš krst, moj krst o kome je govorio Hristos: "Ko hoće da ide za mnom… neka uzme krst svoj… (Mk. 9,34)". To znači da pred istim onim izborom pred kojim su one noći stajali svi – i Pilat, i rimski vojnici, i jevrejski vođa, i gomila, i svaki čovek u toj gomili – stoji svako od nas uvek i svaki dan svoga života.
Koliko traje Vaskršnji post?
Vaskršnji post traje sedam nedelja ili 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. Narod ga naziva još i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog i njegovog razapinjanja na Časni krst, a Vaskršnji jer se post završava praznikom vaskrsnuća.
Foto: Pixabay.com
Ali, svaki dan uzimati i nositi svoj krst ne znači samo trpeti teškoće i breme životno…
To pre svega znači neprestano živeti u saglasju sa svojom savešću, živeti u svetlosti suda savesti. Evo, i dan danas pred licem čitavog sveta bezbožnici hapse ljude koji "nikakvoga zla nisu učinili", muče ih, i biju, bacaju u tamnicu ili konc-logore. I sve to "po zakonu", sve po poslušnosti i disciplini, sve "u ime poretka" i "za dobro svih". I koliko je i dan-danas "Pilata" koji peru ruke, koliko je samo i dan danas vojnika koji se trude da ispune svoju vojničku disciplinu i koliko i dan danas ima ljudi koji poslušno i ropski urliču, ili u najboljem slučaju ćutke posmatraju taj trijumf zla u svetu.
Nedelje Vaskršnjeg posta
Prva nedelja posta (četrdesetnice) zove se Čista sedmica. Druga nedelja je Pačista sedmica. Treća nedelja je Krstopoklona sedmica, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna sedmica, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna sedmica. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna sedmica. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim. Iza Svete četrdesetnice, koja se završava u petak Šeste sedmice posta, dolazi post Strasne sedmice ili Velike sedmice, posvećen učestvovanju u stradanjima i smrti Gospoda Hrista, po zapovesti njegovoj da će: „Doći... dani kad će se oteti Ženik od njih, i onda će postiti u one dane“ (Luka 5, 35).
Post podrazumeva telesno i duhovno pročišćenjeTo znači, da se osim ishrane, fokusiramo i na svoje misli i dela, da nemamo grešne misli i zle želje.
Preuzeto iz knjige "Veliki Post" protojereja Aleksandra Šmemana
