Ovaj dan nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Godine 1908. u Njujorku, 15.000 žena izašlo je u protestnu šetnju, zahtevajući bolje plate, kraći radni dan i pravo glasa. Ovaj talas nezadovoljstva uzburkavao je američko društvo i naredne godine, na inicijativu Socijalističke partije Amerike, 28. februara 1909. obeležen je prvi Dan žena.

Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila dogodile su se 8.3. 1857. u Nju Jorku. Tekstilne radnice su protestvovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstrante je rasterala policija, a dva meseca kasnije, te iste žene su osnovale sindikat. Dan žena se obeležava i kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici "Triangle Shirtwaist", koji se dogodio u Njujorku 1911. godine, a toga dana poginulo je preko 140 žena.

Avgusta 1909. godine organizovana je Međunarodna konferencija žena socijalističke Druge internacionale. Inspirisana američkim događajem, Nemica Luiz Cic predložila organizovanje Međunarodnog dana žene.

Cic nije svoje ideje sprovela u delo, a inicijativu za taj praznik preuzela je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin.

On se borila za prava žena od 1889. godine, a predlog je javno iznela tog avgusta u narodnoj kući, danas poznatoj kao Ungdomshuset.

Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga obeležile mnoge demonstracije uz feministkinje širom Evrope.

Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice, uključujući i SFRJ.

Međunarodni dan žena je kao osmi mart - po prvi put tačno određeni datum, prihvaćen 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena.

Zašto je još važan 8. mart, a nije Dan žena

Iako je osmi mart dan najpoznatiji po skoro uvelim karanfilima, ružama i bombonjerama koje žene dobijaju od partnera, prijatelja i rođaka, neverovatno je koliko se još značajnih događaja zbilo upravo 8. marta.

Na ovaj dan 1817. godine osnovana je Njujorška berza, koja je u svetu poznata kao Vol strit.

U Beogradu je na 8. mart 1846. godine otvorena i prva čitaonica u Srbiji, njen prvobitni naziv bio je Srpsko čitalište, a kasnije je promenjeno u Čitalište beogradsko.

Na isti dan 1979. godine kompanije iz Holandije Filips je predstavila svoj prvi kompakt disk, međutim od tada je prošlo oko dvadeset godina dok ova tehnologija nije zaživela.

U svetu su na ovaj dan desili značajni događaji. Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan nakon što su ga napustili Britanci, a više od 100 intelektualaca u svetu potpisalo je Apel svim evropskim vladama i UN zahtevajući da spreče masakre u Bosni i na teritoriji SFRJ, i da Jugoslavija preda teško naoružanje.

Pročitajte još: POSTIGNUT DOGOVOR: Evo kada će se ukinuti pomeranje sata u Evropskoj uniji!