Iako nije crveno slovo, ovo je izuzetno važan dan za naš narod.
Sveti Simeon je duhovno, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića, koji je rođen 1114.godine, a umro 1200. u Hilandaru. Vladao je od 1170.godine. Na početku vladavine bio je u vazalnom odnosu sa Vazantijom. Kad je svrgao brata Tihomira, postao je veliki župan Raške. Borio se za samostalnost svoje države, pa je zbog toga sklapao saveze sa Mlecima i napadao gradove na Jadranu.Jedno vreme je pod vlašću držao i grad Kotor.
Vizantija je uspela da povrati gradove na moru i pokori Rašku stavljajući je ponovo u vazalni odnos. Posle smrti vizantijskog cara Manojla Komnena, Stefan Nemanja nastavio je borbu za nezavisnost u savezu s Ugarima napadao neke oblasti vizantijskog carstva. Tako je Raškoj priključio teritorije između Zapadne i Velike Morave, Kosovo, Lab, Hvosno i Zetu, a s Dubrovnikom sklopio ugovor o trgovini i miru.
Prestola i državne vlasti odrekao se 1196. i zajedno sa ženom Anom otišao u manastir. Nemanja se zamonašio u Manastiru Studenica, gde je dobio ime Simeon, a Ana je otišla u ženski manastir i postala monahinja Anastasija.
Simeon je zatim otišao u Hilandar, koji je podigao zajedno sa sinom Rastkom, potonjim Savom. Za vreme njegove vladavine srpska država je konačno zbacila vizantijsku vlast i postala samostalna.
U sređivanju unutrašnjih prilika oslanjao se na crkvu, kojoj je davao velike povlastice i posede, a sam je gradio mnoge, i danas najznačajnije manastire: Studenicu, Đurđeve stupove, Svetog Nikolu kod Kuršumlije i Hilandar.
Slavi se kao krsna slava.
Narodne priče i običaji
Na današnji dan, u spomen na Svetog Simona, održavali su se panađuri (vašari), a danas je to samo običaj u Valjevskoj Mionici. U narodu se o Stefanu Nemanji održalo predanje kao o zmajevitom čoveku, koje potiče od njegovih ratnih uspeha u borbama sa moćnom Vizantijom. Po predanju, bio je proždrljiv, jer se u njega bila uvukla ala, pa je bilo potrebno i nju hraniti.
Nemanja je za ručak jeo pečenog vola, u njemu pečenog ovna, u ovnu pečenu kokoš i u njoj pečeno jaje. Jednom o ručku, Nemanja je bio kod svog sina Svetog Save, i zatražio da ruča. Sava mu pružio poskuricu (pečat sa slavskog kolača), a ala zinula da je dohvati. Tada Sava zgrabi alu i baci je u more. Od tada Nemanja više nije bio proždrljiv.
Naodni običaji kažu da bi stoga na ovaj dan trebalo da se pomolite svetitelju za neustrašivost, zdravlje i snagu vaše dece, a ukoliko to učinite iskreno i od srca, Sveti Simeon će vam uslišiti molbe.