1790 - Umro je austrijski (tada Svetog Rimskog carstva) car Josif II, sin Marije Terezije i njen savladar od 1765. do 1780. U interesu novih građanskih slojeva, na koje se oslanjao u borbi protiv preživelih institucija izraslih iz srednjeg veka, sproveo je reforme na tragu ideja prosvetiteljstva. Oslobodio je kmetove zavisnosti od plemstva, ali je ipak zadržao vlast vlastelinskog suda nad njima. Ustanovio je poreze i za plemstvo i sveštenstvo. Godine 1781. izdao je "Patent o toleranciji" kojim je, u ekskluzivno rimokatolickoj Austriji, dozvoljena potpuna sloboda veroispovesti kao i pristup u državnu i javnu službu. Ipak, u skladu sa načelima prosvećenog apsolutizma težio je centralizaciji i germanizaciji. Njegove reforme dočekane su oduševljeno među austrijskim Srbima, najviše u današnjoj srpskoj Vojvodini. Pod utiskom brutalnosti Francuske revolucije poništio je niz svojih reformskih poteza, da bi njegov brat i naslednik Leopold II, docnije, potpuno uklonio sve tekovine reformi Josifa II.

1860 - U Novom Sadu je izašao prvi broj "Danice", najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao srpski pisac Djorđe Popović. "Danica" je imala važno mesto u istoriji srpske kulture i okupila je čak stotinak srpskih pisaca, uključujući Jakova Ignjatovića, Djuru Jakšića. Značaj časopisa je opao kad su ga 1866. napustili najbolji saradnici zbog neslaganja sa urednikom Djorđem Rajkovićem.

1867 - Rođen je srpski pesnik Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, satiričar i dramski pisac. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903. postao je sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom "Knjiga ljubavi". Naročito su bile popularne njegove pesme "Don Ramiro", "Papučica", "Sigurna pesma". Neke su i komponovane, poput pesme "Bila jednom ruža jedna". Napisao je i fragmente tragedije "Despot Lazar Branković".

1886 - Rođen je mađarski revolucionar Bela Kun, vođa Mađarske revolucije 1919. Zarobljen je u Prvom svetskom ratu na Istočnom frontu 1916, a posle Februarske revolucije u Rusiji 1917. postao je član gubernijskog komiteta Ruske socijaldemokratske radničke partije u Tomsku i potom jedan od rukovodilaca inostranih odreda Crvene armije. Po povratku u Mađarsku krajem 1918. osnovao je Komunističku partiju Mađarske. Kad je u avgustu 1919. poražena Mađarska Sovjetska Republika, proglašena u martu 1919, pobegao je u Austriju gde je uhapšen, ali je pušten na intervenciju Moskve. Po povratku u Sovjetski Savez borio se u građanskom ratu protiv snaga generala Petra Vrangela, potom je bio član Prezidijuma Kominterne i rukovodio je Centralnim komitetom Komunističke partije Mađarske. Uhapšen je u staljinističkim čistkama i streljan 1939.

1888 - Umro je srpski novinar i publicista Mita Cenić, sledbenik Svetozara Markovića, istaknuta ličnost socijalističkog pokreta u Srbiji. Kao student medicine proteran je iz Francuske pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji se tada nalazio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da priprema prevrat i osuđen je na osam godina teške robije. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i političko-književnu reviju "Čas".

1899 - Rođen je srpski glumac Radomir-Raša Plaović, jedan od najznačajnijih karakternih glumaca srpskog pozorišta 20. veka, koji je između dva svetska rata uticao na razvitak pozorišta u pravcu modernijeg izraza. Bio je režiser i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Prvi je adaptirao i režirao na profesionalnoj sceni "Gorski vijenac" Petra II Petrovića Njegoša. Bavio se i pedagoškim radom i napisao nekoliko udžbenika za glumu i režiju i pozorišne komade "Car David", a sa Milanom Djokovićem "Voda sa planine", "Rastanak na mostu".

1904 - Rođen je sovjetski državnik Aleksej Nikolajevič Kosigin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih staljinističkih čistki između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsednik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi potpredsednik Ministarskog saveta Sovjetskog Saveza. Od 1964. - posle pada sa vlasti Nikite Hruščova - do pred smrt obavljao je dužnost predsednika Ministarskog saveta (vlade).

1924 - Rođen je američki filmski glumac Sidni Poatje, prvi afroamerikanac dobitnik Oskara. Filmovi: "Prkosni", "Poljski ljiljani" (Oskar), "Ivica grada", "Bekstvo u lancima", "U vrelini noći", "Gospodinu s ljubavlju", "Pogodi ko dolazi na večeru".

1926 - Rođen je srpski novinar Leon Davičo. Do 1968. kao novinar "Politike", bio je dopisnik iz Londona, Berlina, Pariza i Rima. Osnivač je i glavni urednik "Ekspres politike", od 1968. do 1974. godine šef je evropske kancelarije za informacije UNICEF-a sa središtem u Parizu, a do 1980. godine direktor za informacije UNESKO-a. Od 1980. do 1987. bio je portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi, a posle toga, do 1989. portparol UNESKO-a. Od 1998. do 2003. predsednik je Udruženja stranih novinara u Švajcarskoj, a od 2002. potpredsednik Ženevskog pres kluba. Dobitnik je UNS-ove Specijalne povelje za novinarstvo.

1930 - Rođen je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života - nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka "Djavoli dolaze", objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani "Crveni petao leti prema nebu", "Heroj na magarcu", "Rat je bio bolji", "Ljudi sa četiri prsta", "Peti prst", "Gullo, gullo", novele "Vuk i zvono", drama "Godo je došao".

1975 - Vlada kiparskih Grka je pozvala UN da odrede krajnji rok za povlačenje sa ostrva 40.000 turskih vojnika, ali zbog strateškog značaja Turske za SAD i NATO, to nije učinjeno niti je Ankara kažnjena zbog agresije i okupacije severnog dela Kipra.

1986 - U orbitu je lansiran prvi deo sovjetske kosmičke stanice "Mir".

1996 - Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel Hasan, vratili su se sa porodicama u Irak iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu. Irački predsednik ih je pomilovao, ali su tri dana potom obojica ubijena.

2017 - Preminuo je Vitalij Čurkin, ruski diplomata, čelnik Misije te zemlje pri UN. Diplomirao je na Moskovskom institutu za spoljne poslove 1974. i tu je počeo da radi, a doktorirao je istoriju na Diplomatskoj akademiji ŠSR-a 1981. Učestovao je kao specijalni predstavnik predsedika Rusije na pregovorima o bivšoj Jugoslaviji. Bio je direktor Odseka za informisanje Ministarstva za spoljne poslove Sovjetskog Saveza i Rusije i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije od 1992. do 1994. godine. Od aprila 2006. obavljao je dužnost ambasadora Rusije pri UN.