Trećeg dana Božića pravoslavni vernici proslavljaju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Bio je prvi od sedam đakona koje su apostoli prostavili da služe sirotinji u Jerusalimu. Predanje kaže da je činio velika čuda i velika dela. Ljubomorni Jevreji oklevetali su ga i osudili na smrt kamenovanjem. Na suđenju je održao odu novoj veri i hrabro otišao u smrt, postavši tako prvi mučenik posle Hrista koji je stradao za veru.

U našim krajevima se na Stevandan, ili kako narod kaže Stevinjdan, pokupi božićna slama iz kuće. S ovim danom završava se praznovanje Božića.

U vreme Stefana Nemanje i Rastka Nemanjića - Svetog Save, arhiđakon Stefan bio je proglašen za slavu Srbije, odnosno njenog zaštitnika. Danas je ovaj dan slava Republike Srpske. Kao državni praznik slavi se od 1992. godine.

Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno i slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na ovaj dan treba čuvati vetra. Primorci ovaj praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stefan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.

Vernici koji žive u južnom Banatu posebno treba da se pričuvaju jer se najavljuje vetar povremene olujne snage, kao i oni koji žive i borave u košavskom području.

Takođe, na ovaj dan treba izbegavati kućne poslove jer je obeležen kao crveno slovo u kalendaru.

Mučenje svetog Stefana koji je zapravo bio prvi mučenik za istinu njenog sina, posmatrala je i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom. Ovaj svetac ubijen je kad je imao 30. godina, a poslednje reči su mu bile "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".