Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Badnji dan je poslednji dan pred Božić i u narodu se smatra da je to praktično isti praznik, što dokazuje poslovica: „Oni su kao Badnji dan i Božić“, a odnosi se na vrlo bliske prijatelje koji se uvek viđaju zajedno. Naziv Badnji dan dolazi od staroslovenske reči „bdjeti“, što znači biti budan.
Badnji dan je posan dan, što znači da oni koji tvrde da su hrišćani obavezni da poste. Glavni događaj ovog dana jesu: unošenje badnjaka, badnjedanska večera i odlazak u hram na ponoćnu službu, Božić Bata.
Foto: Tanjug, e-stock Katarina Mihajlović, Tanjug/Aleksandar Ćirić
Najprepoznatljiviji božićni simbol kod Srba jeste badnjak. To je mlado i zdravo hrastovo, cerovo, bukovo ili javorovo drvo koje domaćin ujutru, na Badnji dan, seče u šumi. Zajedno sa badnjakom u kuću se unosi i slama. Slamu unosi domaćin, a domaćica je prosipa po kući. Za njom trče deca pijučući i rasipajući slamu po celoj prostoriji, gde će biti večera za Badnji dan. Tako je bilo nekada.
Danas bi badnjak trebalo da stoji, ako je moguće, na istočnom zidu pored ikone. Ispod ikone se nalazi posuda sa malo pšenice, slame, oraha u ljusci, grančicama badnjaka i drena. Ovo su simboli duhovnosti, plodnosti i zdravlja. Danas je u gradskim stanovima teško paliti badnjak, te se to gotovo više i ne čini.
Foto: Tanjug
Na večeri treba da budu svi članovi porodice. Po pravilu, porodica se okuplja kod roditelja, ili kod nekog drugog člana koji ima najbolje uslove stanovanja. Moguće je i da se svake godine okuplja kod drugog člana porodice ili uvek kod istog, što je stvar porodičnog dogovora. Božićni praznici su prevashodno porodični praznici i slave se u porodičnom domu.
Badnjak treba da stoji na istočnom zidu
- Na početku godine, važan praznik je i Badnji dan. Negde se veruje da naziv Badnji dan potiče od reči bdenje. Za Badnji dan se priprema večera. Na toj večeri se iznosi posna hrana i to što je moguće lepša. Bademi, orasi, lešnici, cela trpeza je posna i iznosi se sve više jela i to što više, jer to predstavlja da će godina biti uspešna i da će biti izobilja - rekla je Jovana Maretić za Pink.rs, master etnolog-antropolog, kustos preventivne zaštite. Ona je dodala da badnjak treba da stoji na istočnom zidu, gde inače treba da stoje i ikone, a u cilju spajanja narodnog i religijskog.
Suština badnjedanske večere nije u obilnoj hrani već u duhu bratske ljubavi koju iskazujemo jedni prema drugima.
Foto: Pink.rs
Pesmom „Rođenje Tvoje“ završava se Badnji dan. Tokom noći, kuću na radost dece posećuje Božić Bata koji ostavlja blagoslov. Božić Bata koji je nepravedno zapostavljen i skoro u potpunosti zaboravljen u srpskoj tradiciji, spadao je u dobronamerna božanstva koja su posebno volela decu. Njegov nečujni i neprimetni dolazak u kuću u potpunosti odgovara jevanđeljskim rečima: „Blago slugama onim koje gospodar došavši nađe budan“.
O Božić Bati govore i ovi stihovi:
Ide Božić, Ide Božić Bata, Nosi Kitu Zlata Da Pozlati Vrata I Oboja Poboja I Svu Kuću Do Kraja!
Preuzeto iz "Srpskog narodnog kalendara" Dragomira Antonića
