Česnica je poseban hleb koji se masi na Badnje veče ili 7. ujutru i jede se za doručak za svečanom trpezom.
Božićna česnica je neizostavni običaj na ovaj veliki hrišćanski praznik, a postoji nekoliko načina njene pripreme. Ipak, ono što varira od mesta do mesta jeste to šta se stavlja u kolač.
Za najveći broj ljudi neizostavan je novčić za koji se veruje da donosi novac i sreću. Stavlja se i parče badnjaka za koje se smatra da donosi plodnost i dobro zdravlje, a isto verovanje je i za dren.
U nekim krajevima se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji čuvaju živinu u svoju česnicu stavljaju i zrna pšenice.
Božićnu česnicu ukućani okreću tri puta, lome je, a zatim se jede i to pre ostale hrane.
Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hleb. U nekim krajevima veruje se da ako se prilkom pečenja česnice testo podigne iznad, na primer, kukuruza, te godine će on odlično roditi.
U nekim krajevima novčić treba staviti što bliže plafonu u kući, recimo, zavući ga ispod lajsne, ili ga staviti na luster.
#Božić
#Običaj
#Česnica