Zbog zadobijenih povreda tokom sukoba, ekipe Hitne pomoći odmah su prevezle ove dve novinarke u Urgentni centar gde im je pružena sva neophodna pomoć i nega.

Njih dve su se pre dva dana prvi put u sudnici susrele sa svojim napadačem Dejanom Vulićevićem.

Gordana Uzelac je gostujući u Novom jutru istakla da po prvi put javno priča o nemilom događaju od pre godinu dana.

- Teško je da se do detalja sećate šta se sve tačno desilo tog dana. Bar je meni tako, a verujem i koleginici - rekla je Uzelac i kako kaže, ona je tog dana samo obavljala svoju novinarsku dužnost.

- Tog dana mi smo dobile zadatak, kao i svaki drugi dan, da izveštavamo sa protesta Dveri koji je bio najavljen ispred naše televizije i protiv naše televizije. Glavni i odgovorni urednik, Goran Gmitirić, određuje da pratimo taj protest i uzimamo izjave od lidera pokreta Dveri koji su tu bili - počinje priču Uzelac, dodajući da su njih dve još na samom početku uočile, sada okrivljenog, Dejana Vulićevića da se izdvaja od svih.

- On se izdvaja iz mase, kidiše kao zver i traži žrtvu. Ta žrtva sam bila ja, i na žalost, moja koleginica Mara Dragović. Od svih prisutnih muškaraca on se ustremio na žene - kaže Uzelac, dodajući da ih je Vulićević najpre vređao i dobacivao.

- To su bile strašne uvrede, nešto što u životu ne može tako nešto da izgovori. Ja ne znam šta sam tom čoveku skrivila da on može tako nešto da izgovori i vređa. Sve se to dešava ispred zgrade Pink televizije i to u društvu Boška Obradovića, Srđana Noga i Željka Veselinovića. Sve se dešava pored njih i niko ne reaguje. Mi se nismo u tom trenutku uplašile, jer smo mislile da se tako nešto neće desiti. U jednom trenutku taj čovek se zaleće u mene sa uvredljivim rečima, psuje i udara me. Ja završavam dole na zemlji. Uplašila sam se da će ostali da me napadnu - objašnajva Uzelac i dalje vidno potrešena zbog svega što se dogodilo pre godinu dana.

Međutim, kako kaže, tome nije bio kraj. Nakon svega, Vulićević je uradio još jednu potpuno ne očekivanu stvar kada joj je ponovo prišao.

- On je prišao i pljunuo me. Ni u tom trenutku niko od njih ne reguje. Reagovalo je samo naše obezbeđenje - priča Uzelac dodajući da se sve to vidi na snimku, ali da postoje i očevici.

Kako objašnjava, od stresa i straha počinje da se trese dok je obezbeđenje Pink televizije unosi u zgradu kako bi je zaštitilo.

- Ja se tresem i ne znam za sebe. Ne mogu da verujem da mi se to desilo. Više puta sam pitala da li imam sve zube, da li mi je nos na mestu - objašnjava Uzelac dodajući da je bila toliko uplašena da se nakon nemilog događaja ne seća dosta toga.

- Ne sećam se da je policija bila u Urgentnom da uzme izjave od nas, ljudi su me podsetili da se to dogodilo - objašnajva Uzelac. Kako kaže, prvu pomoć dobile su u kancelariji glavnog i odgovornog urednika Gmitrića, nakon toga ih Hitna odvozi u Ugentni centar gde ih zadržavaju.

- Našu sobu su zaključavali, jer je bilo priče da su se oni sakupljali ispred Urgentnog i plašili su se da ne uđu gore i dođu do naše sobe - priseća se Uzelac najstrašnijeg dana u svom životu.

Mara Dragović, koja je takođe preživela nasilje od Vulićevića, kaže da je njoj najstrašnije od svega bio smeh nakon nasilja nad novinarkama.

- On joj se obraća ružnim rečima, oni se smeju - priča ona, sećajući se najpre trenutka kada je Uzelac bila napadnuta.

- Niko nije reagovao. Mi smo videli trenutak kada je udario Gocu, ona je par minuta bila na pločniku i niko ne prilazi. Devojka se trese, ne zna sebe. Momci iz obezbeđenja je uvode. Nije prošao ni minut, nakon svega se on zaleće na mene nogama uvis i da nije bilo jednog dečka, on i bi mene udario u kičmu. Ustaje i udara me po glavi. Onda je odšetao kao da ništa nije bilo - priseća se detaljnije tog dana Dragović, dodajući da je nakon svega zapanjila njegova izjava na suđenju.

- On kaže da ja nisam bila njegova meta - priseća se Dragović takođe vidno potrešena.

Pajović: Izostala je solidarnost struke, to je veliki promašaj!

Borivoj Pajović, advokat dveju novinarki, kaže da je centralno pitanje napad na novinare, a ne toliko kolike su povrede.

- Napad na novinare je strašna stvar koju treba kazniti. Dve novinarke su radile svoju posao, prišle su organizatorima protesta. Dok su čekale izjave, taj nasilnik pola sata obigrava oko njih i upućuje im najstrašnije uvrede - objašnjava Pajović, ističući da su organizatori skupa sve to čuli i nisu reagovali čak su ga, kako Pajović kaže, smehom ohrabrivali.

- Organizatori su bili dužni da spreče incident. Oni odgovaraju iako nisu ništa lično uradili - kaže Pajović i dodaje da je kazna i do tri godine ukoliko organizator ne spreči incident.

Kako kaže, trenutak nasilja nije toliko strašan kao što mogu posledice da budu.

- Ja sam sa njima dugo razgovarao o svemu što se desilo. One su i dalje uplašene - dodaje Pajović, ističući da mu se Uzelac poverila da je nakon svega želela da prestane da se bavi novinarstvom, jer i danas ima strah da izađe na ulicu.

Uzelac dodaje da joj je nakon svega i dalje jako teško da se oporavi od svega, ali da to ne želi da stavlja u prvi plan.

- Ne mogu ja da mašem lekovima koje pijem za spavanje, i da objašnjavam ljudima koliko mi je teško - kaže ona, i dodaje da joj takođe teško padaju i naslovi u pojedinim medijima i nedostatak podrške koju nije dobila od dosta kolega.

- Suđenje je bilo otvoreno za javnost. U sudnici su bile kolege iz Danasa i Večernjih novosti i nakon svega toga čitate strašne naslove. Kolega iz Danasa je napisao “Mara i Goca tvrde da su udarene u glavu” - ističe Uzelac dodajući da takvi naslovi i nekolegijalnost strašno pogađaju.

Dragović kaže da ovakav naslov Danasa nije jedinstven.

- Nikada nisu pisali šta je sve on izjavio, i da je došao da se istrese - zapaža Dragović, na šta se Uzelac nadovezala rekavši da gotovo niko od kolega nije objavio da su one pretrpele nasilje.

- Mi smo novinarke, to svakom može da se desi. To su naše kolege. Nikada se ne zna kada ovako nešto može i njima da se dogodi. Ja slobodno mogu da kažem da smo mi kolege i pre svega ljudi, i da ćemo mi svaki vid nasilja nad novinarima osuditi - ističe Uzelac.

Dragović kaže da su kolege iz Danasa likovali kada se spekulisalo o kakvim povredama je reč. Uzelac dodaje da su čule i dobijale zapanjujuće komentare sa raznih strana.

- Bilo je “što ih nisu jače udarili da završe dva metra ispod zemlje” ili “ti si si dobro prošla, da te ja udarim za sva vremena bih legla u taj krevet” - priča Uzelac o porukama koje je dobijala.

Nakon svega Uzelac smatra da ta solidarnost struke je takođe boli, i kako kaže, svi treba da budu jednaki.

- Da je u pitanju Danas ili neka druga kuća, to bi bilo na svim naslovnim stranama 365 dana u godini. Zašto smo mi manje vredni od bilo kog drugog novinara, a radimo isti posao - pita se Uzelac.