Procene kažu da u Srbiji oko 400.000 ljudi u nekom trenutku života ima problema sa depresijom. Razlog za učestalost menatalnih problema u našoj zemlji, slični su kao u svetu i uglavnom se sve svodi na način i brzinu života kojim živimo.

- To su procene, još uvek nemamo registar bolesti koje se odnose na mentalne smetnje i to je ono što ćemo u narednih deset godina morati da uradimo. Procena je napravljena na osnovu stabilnih stopa koje su veoma slične u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta, pa u vezi sa tim procene su da u Srbiji ima oko 400.000 obolelih - rekla je za Novo jutro doc. dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Kako kaže, bitno je da postoji stabilan porast, odnostno epidemijske razmere ovog oboljenja koje su proizvod vremena u kojem živimo - stresogenog života.

- Smatra se da svaka peta žena, svaki deseti muškarac tokom života ima bar jednu depresivnu epizodu - dodaje Stašević Karličić, i objašnjava da postoji dosta dijagnostičkih potkategorija depresije.

- Depresivan pacijent ne mora da izgleda tužno, mada je istražni poremećaj depresije, zapravo poremećaj raspoloženja odnosno patološka tuga, tačije tuga koja nema dovoljan i adekvatan razlog - objašnjava doktorka Stašević Karličić, naglašavujući da se u medicini ništa ne leči samo razgovorom, već su lekovi prvi izbor.

- Postoje antidepresivi koji povećavaju nivo nekih neurotransmitera u mozgu koji su u deficitu - objašnjava.

Klinički psiholog i psihoterapeut Leonora Pavlica  smatra da je razgovor važna dopuna u lečenju.

- Jedna stvar su okidači, neki događaj ili situacija i onda depresija dođe kao posledica. Sasvim druga stvar je kako se ta osoba nosila sa svim tim stresogenim situacijama. Kada bi ljudima davali samo lekove kako bi napravili taj balans u mozgu, onda bi osoba ostala ista u smislu da nastavi da se nosi sa životnim situacijama kako je navikla. Nastavila bi da se nosi po tom svom auto-pilotu - objašnjava Pvlica naglašavajući da bi u određenom  periodu ta osoba došla do “zida svog problema”.

Ako se uzme u obzir i činjenica da su takve terapije dosta skupe, pa ne može svako da ih prušti, Pavlica kaže da veruje da će se i to promeniti u nekom trenutku.

- Kao što postoje prekvalifikacije oko raznih zanimanja, verujem da će biti i ovde. Kako su potrebni programeri, pa se izdvajaju fondovi za to, verujem da će tako i ovde biti - objašnjava Pavlica.

Dr Stašević Karličić naglašava da nema pravog rešenja, bez zajedničike saradnje svih zdravstvenih radnika.

- Naš centar za mentalno zdravlje postoji za građane, za besplate usluge našim građanima - ističe Stašević Karličić.

Psihoterapeut Pavlica kaže da su simptomi depresije očigledni, nisu tipični ali da svakako treba obratiti pažnju ukoliko primeti da se neka osoba u okruženju ne ponaša tipično.

- Počevši od tela i motorike koja je usporena, često se dešava da je i osoba higijenski zapuštena, usporeno priča, misaoni tok i procesuiranje su usporeni. Depresija se prepoznaje kao pad - objašnjava Pavlica prve simptome.

Samoubica uvek šalje signale!

Čuveni psihijatar i seksolog prof. dr Jovan Marić za Novo jutro kaže da se kod je kod nekih žena depresija vrlo očigledna.

- Pogledate je malo bolje, znate da se farba, a onda vidite da ima malo duži izrastak. To bi značilo da se bar dva meseca nije farbala, što znači da ne vodi računa - dodao je Marić.

- Samoubistvo je najveća drama u psihijatriji. To je susret stručnjaka i smrti. Ima pet stepenika. Prva stepenica je suicidna želja, onda je ideja, suicidana namera kada se razmišlja na koji način to uraditi, pokušaj neuspelog samoubista. Statistički podaci kažu da pre uspelog samoubistva, uvek je pre toga postojao pokušaj - objašnjava Marić, naglašavajući da postoji “apel fenomen” što znači da priča o tome, čak i pokušaj samoubistva znači da okolina treba da obrati pažnju na tu osobu i da deluje.