- Suština unapređenja platforme dualnog obrazovanja, jeste u tome, da za vreme formalnog obrazovanja, dajemo najveći mogući kvalitet obrazovanja mladom čoveku, ne samo u sticanju stručnih znanja, nego i u realizaciji veština, i time povećavamo šanse za zaposlenje - rekla je Grujić.

Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete, rekla je da je imala sreće da na početku njenog mandata započne saradnju upravo sa dr Ursulom Renold, profesorkom tehnološkog instituta u Cirihu, zadužene za dualno obrazovanje.

- Zamislite kada jedan mladi učenik ima priliku da teorijsku nastavu sluša u školi, a da stručni deo usklađuje sa savremenim tehnološkim razvojem, i da, u sedam različitih kompanija, i da za vreme svog trogodišnjeg formalnog obrazovanja prođe proizvodne procese u svim tim kompanijama, koliko on zaista postaje majstor svog zanata - rekla je Grujić.

Istakla je da oni nakon formalnog obrazovnja zaista postaju stručnjaci, i kako kaže, povećavaju sebi šansu da se zaposle.

Dr Urslula Renold, profesor tehnološkog instituta u Cirihu, rekla je da je predsednika Vučića  upoznala pre dve i po godine u Švajcarskoj, i da je bila, kako kaže, na konferenciji gde je on držao predavanje, kada joj je prišao i rekao da su podaci koje je iznela toliko uverljivi da misli da je ona prava osoba koja može da pomogne da se na nacionalnom nivou u Srbiji izgradi jedan obrazovni sistem koji će biti bolji.

- U Švajcarskoj imamo vrlo liberalno tržište rada, i na prelazu iz osnovne škole na srednji stepen obrazovanja, preduzeća nude onoliko obrazovnih mesta, koliko kasnije mogu ljudi da zaposle. Preduzeća nude ta mesta, a mladi moraju biti spremni za to tržište i da mogu da donesu pravi izbor - rekla je dr Renold.

- Dualno obrazovanje jako dobro funkcioniše i oko 75 odsto se prvenstveno odlučuje ja inicijalno osnovno obrazovanje, i kada to ne uspe onda moraju da traže neki drugi način školovanja - rekla je ona.

Kako kaže, istovremeno to je i ograničavajući faktor, zato što ne mogu da se, za sada, kako kaže, rade neki komplikovaniji proizvodi, sa većom mehanizacijom.

Prema njenim rečima, kao i kod svakog tržišta nemaju uvek poklapanje jedan na jedan, pa kako kaže, moraju da traže da mladi imaju i neku drugu mogućnost.

Edin Dacić, iz srpsko-švajcarske komore trgovinske komore, istakao je da imaju jako velikih problema da nađu stručnu radnu snagu.

- Mi se već i ne nadamo da ćemo naći stolare, na primer. U startu krećemo sa pristupom da ih nećemo naći, zato što ih nema, to je zanat koji nije više na ceni i u koji se nije ulagalo. Mi onda obučavamo direktno radnu snagu i nadamo se da imaju dovoljno velikku motivaciju da rade - rekao je  Dacić.

Grujić je rekla da se u Srbiji već dve i po godine značajno radi na tome, i da su, kako kaže, dobri pokazatelji da je bila dobra odluka podići jednu ovakvu platformu.

- Značajno se povećao broj učenika. Imamo podatke da postoji zainteresevanost i da postoji benefit. Ako je kod nas u sistemu zainteresovano 75 odsto mladih ljudi za srednje stručno obrazovanje, oni moraju da dobiju podršku iz sistema, da nakon svog formalnog obrazovanja, zaista budu stručnjaci - rekla je Grujić.

Kako ističe, to znači da moraju da steknu veštinu upravljanja znanjima.

Prema njenim rečima, zakon koji je donet određuje učenicima na nedeljnom nivou određeni fond časova u skladu sa nastavnim programom, i da je zakonom tačno regulisano koliko sati učenici mogu da provedu na praksi u kompanijama.

-U kompanijama leži savremeni tehnološki razvoj. Mladi ljudi sagledavaju kako izgleda proces na tim mašinama, projektovanje, programiranje i tako dalje. Mi njih učimo kako da uvezuju pametno teorijska znanja u školi i da proveravaju vrednost u fabrikama i kompanijama - rekla je Grujić.