Skupština Srbije počeće sutra novu sednicu na čijem su dnevnom redu i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata, a u Građevinskoj komori Srbije kažu da će one omogućiti rušenje bespravnih objekata i sprečiti divlju gradnju.

Ministarstvo građevine je najavilo da će izmene Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji pružiti državi, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora, koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarade na kršenju zakona.

Praksa je pokazala da je jedna od glavnih zloupotreba postupka o ozakonjenju bila vođenje maratonskih upravno - sudskih postupka za ozakonjenje nelegalnih objekata, koji u Srbiji u proseku traju nekoliko godina.

Zato je predviđeno da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje, dovoljno konačno - najčešće drugostepeno rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija.

Takođe, predviđeno je da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja.

Izmenama zakona opštinski i gradski građevinski inspektori će dobiti mnogo veća prava, ali i veće obaveze koje treba da dovedu do toga da se stane na put gradnji nelegalnih objekata, kažu u tom ministarstvu.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da je još od 2015. zakonom predviđeno da moraju da se sruše svi objekti bez građevinske dozvole i bi sada to trebalo i da se omogući.

- To je krivično delo i onaj koji je to radio mora da odgovara. Masa divljih objekata je napravljena na crno (posle donošenja Zakona o ozakonjenju objekata u novembru 2015) pošto su investitori koristili rupu u zakonu i dali bespravno građene objekte na ozakonjenje. Dok je objekat u procesu ozakonjenja ne sme da se dira i bespravna gradnja je mogla godinama da se hendluje i rasteže - rekao je Rodić.

Rodić ističe da su objekti namenjeni prodaji tokom tih dugih procesa prodati i sada su u postupku ozakonjenja.

Kaže da je najveći problem tamo gde su investitori pravili zgrade na mestima od opšteg društvenog značaja, na primer, gde će biti gasovod, neki put ili raskrsnica. - Kupci zato neće moći da dobiju nadoknadu kada se ti objekti budu rušili, pošto su te objekte kupili na svoj rizik - u fazi ozakonjenja.

MIHAJLOVIĆ: Novi Zakon ubrzava proces rušenja bespravnih objekata!

Ministarka Zorana Mihajlović je rekla da će novi zakon ubrzati procese kako bi bespravni objekti mogli da se ruše, ali nije rekla koji će to objekti biti -  navodi Rodić.

On je rekao da će to pretežno biti objekti koji moraju da se ruše pošto se nalaze na pravcima gasovoda ili drugim mestima od opšteg interesa, kao i u nacionalnim parkovima, kao na Kopaoniku.

- Izmene Zakona o planiranju i izgradnji ubrzavaju procese da bi lokalne samouprave mogle na vreme da procesuiraju i izvrše doneta rešenja za rušenje - kaže Mihajlović.

Podseća da se izmenama uvodi, što je predlagala i Građevinska komora, krivična odgovornost ne samo za investitora već i izvođača radova, ako zna da radi na crno odnosno bez građevinske dozvole. Rodić ističe da će mnogi biti pogođeni tim odredbama zakona, kao i da se Građevinska komora zalaže za obavezno rušenje objekata koji nisu predviđeni detaljnim urbanističkim planovima.

Kaže da, prema njegovom mišljenju, treba ozakoniti objekte koji ne moraju da se ruše, u slučajevima gde inspekcije nisu na vreme reagovale, ali tako što će se naplatiti sve dažbine kao da su ti objekti legalno građeni.

MINSTARSTVO GRAĐEVINE APELUJE: Ne kupujte nelegalne objekte!

Ministarstvo građevine apeluje na građane da ne kupuju nelegalne objekte, jer će imati problema sa takvim nekretnima, da opštinski organi nelegalne objekte ne priključuju na komunalnu infrastrukturu i da Poreska uprava ne dozvoli da se nelegalni objekti koriste za obavljanje bilo koje delatnosti.

Sada, nadležni organ (lokalna samouprava ili država) ruše bespravni objekat posle drugog stepena, odnosno odbijanja zahteva za legalizaciju, a stranka u postupku može da vodi postupak pred Upravnim sudom dok država od sada preuzima rizik naknade štete u slučaju da Upravni sud reši suprotno. Država će ovim izmenama imati mogućnost da one najgore slučajeve bespravne gradnje (na javnim površinama, u zoni zabrane gradnje poput zone Aerodroma "Nikola Tesla"...) sruši odmah po konačnosti rešenja.

Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju uvodi se obavezna provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve obejekte koji se legalizuju, a kako bi se sprečile zloupotrebe jer, do sada nije postojala obaveza da se vidljivost objekta na satelitskom snimku proverava za zahteve podnete po starim zakonima.

Takođe, kako piše u izmenama svaki građanin će moće da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove ozakonjenja, građevinskog inspektora i službi za katastar nepokretnosti. Jedna od najvažnijih novina biće i obaveza da se podnese poreska prijava za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju što bi trebalo da utiče na povećanje broja onih koji plaćaju porez na imovinu.

Prema evidenciji Sekretarijata za javni prihod grada Beograda, samo oko pet odsto ozakonjenih objekata u glavnom gradu plaća porez na imovinu.

Precizira se i da nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (27. novembar 2015) nije i ne može biti predmet legalizacije i zato svi objekti izgrađeni bez dozvole posle tog roka nisu predmet legalizacije i građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju koje stupa na snagu istog momenta.

Ukupan rok da se ozakone nelegalni objekti osam godina!

Svi započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u roku od 5 godina, a ako se to ne desi, nadležni organ donosi rešenje kojim se zahtev odbija. S obzirom da je Zakon o ozakonjenju na snazi već tri godine, to znači da je ukupan rok da se ozakone nelegalni objekti osam godina.

Kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja Zakona, a čiji obekti nisu popisani usled propusta građevinskog inspektora, njima će biti omogućeno da budu legalizovani. Propisana je i obaveza da se vodi javna evidencija svih pokrenutih postupaka ozakonjenja u katastru. Pored niza izmena, biće i zabranjeno naknadno priključenje bespravnih objekata na javnu infrastrukturu, a za javna preduzeća koja to dozvole, predviđene su kazne od 1,5 do tri miliona dinara ili krivična odgovornost u ponovljenom postupku.

Na primer, kad građevinski inspektor utvrdi da se objekat gradi, odnosno, izvode pripremni radovi bez ili suprotno lokacij