Na današnji dan rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg.
800 - Papa Lav III krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.
1000 - Krunisan je prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.
1066 - U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan je za kralja Engleske, nakon što je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja.
1642 - Rođen je engleski matematičar, fizičar i astronom, Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije (1666) smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma.
1741 - Švedski fizičar Anders Celzijus objavio je pronalazak skale od sto stepeni za merenje temperature.
1745 - U Drezdenu je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat između Austrije i Prusije.
1870 - Rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, vođa levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu, jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke 1918, predstavnik levog krila Druge internacionale.
1876 - Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana (1947), koji se s Gandijem i Nehruom borio za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.
1914 - U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu nezvanično "božićnje primirje" kada su dve grupe - britanskih i nemačkih vojnika - obustavile paljbu, izašle iz rovova i susrele se na ničijoj zemlji između zaraćenih strana.
1918 - Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1978. koju je podelio sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom.
1926 - Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara Jošihita. Hirohito je umro 1989.
1932 - Britanski kralj Džordž V uputio je prvi put božićnu poruku naciji preko radio talasa.
1938 - Umro je češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit" u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije.
1941 - Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.
1942 - Nemci su u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića.
1974 - Ciklon je gotovo potpuno uništio australijski grad Darvin.
1977 - Umro je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Dobitnik je Oskara za životno delo 1972.
1979 - Sovjetske trupe ušle su u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR izvan Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kojeg se povukao posle 10 godina, SSSR je izgubio 27.000 vojnika.
1991 - Mihail Gorbačov je podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.
1997 - Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u čast pape koji je u januaru 1998. posetio Kubu.
2000 - U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
2001 - Više od 540 ljudi je poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija prilikom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga u blizini prestonice Budžumbure.
2006 - Umro je legendarni "kralj soula" Džejms Braun, koji je 1992. dobio Gremi nagradu za životno delo.
S. P.