Taj rok je do sada šest puta pomeran, poslednji put u decembru prošle godine, a u Transparentnosti Srbija ocenjuju da je korisno da se postupak upisa javne svojine ubrza i kroz smanjenje administrativnih procedura kako bi konačno država popisala svoju imovinu.

Direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić kategoričan je da rok ne treba ponovo produžavati jer bi to, kaže, bilo nerazumno i dodaje da ima dovoljno vremena da se taj posao završi do kraja 2020. godine.

- Apsolutno sam protiv produžetka roka, jer bi to dalje stvaralo određenu nesigurnost i usporavalo investicione procese u Srbiji - rekao je Vorkapić.

Javna svojina je nepokretna i pokretna imovina u svojini Republike Srbije, pokrajine, opštine, grada i javnog preduzeća, a Vorkapić navodi da se sada radi na evidenciji nepokretne imovine, te da postoji Uredba koja nije još zaživela, a koja obavezuje da se popiše i pokretna imovina Republike Srbije.

- I na tome ćemo da radimo, ali za mene lično je sada fokus i očekujem i pre 2020. godine, sa izmenama zakona koje su krajnje logične, da imamo jasnu sliku o tome šta je čije - kaže Vorkapić.

Naveo je da je izmene Zakona o javnoj svojini koje predlaže Direkcija treba da uvedu nova pravila za popis državne imovine.

- Naime, više nećemo izdavati potvrde koje su do sada bile potrebne lokalnim samoupravama i ostalim korisnicima, a to je jedno zatrpavanje poslom koje se pokazalo kao neefikasno i nepotrebno, već ćemo zakonom uputiti lokalne samouprave da one pred katastrom dokazuju svoje pravo javne svojine- kaže Vorkapić.

Siguran je da će to umnogome ubrzati proces upisa javne svojine svih nosilaca javne svojine.

Po podacima iz juna ove godine, koji se svakodnevno menjaju prvenstveno zbog restitucije, u javnoj svojini Republike Srbije evidentirano je oko 340.000 hektara gradskog građevinskog zemljišta, oko 803.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 980.000 hektara šumskog zemljišta, dok je oko 340.000 hektara ostalog zemljišta, pretežno vodnog.

Takođe, tu je i oko 49.000 stambenih zgrada, oko 42.000 poslovnih zgrada, oko 48.000 garaža i pomoćnih zgrada i oko 77.000 stanova.

Vorkapić kaže da je pre 2011. postojala samo svojina Republike Srbije, a da je nakon toga izmenama zakona data mogućnost da i lokalne samouprave budu vlasnici imovine što je, dodaje, uz restituciju, usložnilo ceo proces.

- Restitucija kao civilizacijski opravdan proces dovela je do stalnih promena u evideniciji. Nešto što je danas u evidenciji već upisano kao javna svojina Republike Srbije, sutra prestaje biti, jer je i dalje restitucija u toku - rekao je Vorkapić.

Posle roka koji ističe 31. decembra 2020. jedinice lokalne samouprave koje ne završe taj proces, odnosno ne upišu svoje pravo javne svojine u Republičkom geodetskom zavodu, ta imovina će postati javna svojina Republike Srbije, navodi Vorkapić.

Kaže da će lokalne samouprave novčano biti kažnjeni i do 500.000 dinara ukoliko budu dale netačne podatke, a ukoliko ih ne daju, kazna će im biti to što neće imati svoju imovinu, nego će to postati imovina Republike Srbije.

Lokalne samouprave u Vojvodini su, dodaje revnosnije kada je reč o upisu javne svojine, za razliku od opština na jugu Srbije. Kada je reč o javnim preduzećima, Vorkapić kaže da ona imaju pravo da steknu svoju imovinu o kojoj će voditi računa, uz odgovarajući zaključak Vlade Srbije i na predlog resornog ministarstva.

- Njima je u interesu da prijavljuju imovinu koja je neophodna za njihovo funkcionisanje, jer je to i uslov da bi oni kasnije mogli, uz odgovarajući zaključak Vlade, da postanu vlasnici te imovine i da to postane praktično kapital tog javnog preduzeća -  kaže Vorkapić.