Početak školske godine doneo je ozbiljne muke roditeljima širom Srbije, pošto se po učionicama i vrtićima naglo širi agresivni stomačni virus koji obara mališane, a vrlo lako prelazi i na odrasle. Lekari upozoravaju da su ordinacije prepune dece sa iscrpljujućim simptomima, a oporavak često traje i do nedelju dana.
"Trenutno je u najvećoj meri aktuelan stomačni virus i u ordinacijama je primetan znatno veći broj obolelih", rekao je za Telegraf pedijatar dr Dejan Jonev, osvrćući se na aktuelnu epidemiološku situaciju u zemlji.
Trenutna epidemiološka slika, objašnjava sagovornik, uobičajena je za ovo doba godine jer sa povratkom dece u kolektive tradicionalno dolazi do porasta lako prenosivih virusnih infekcija.
"Iako su respiratorni virusi takođe prisutni, oni su trenutno u drugom planu, dok je stomačni virus apsolutno dominantan", jasan je dr Jonev.
Glavni simptomi na koje se pacijenti ovih dana žale obuhvataju oštre bolove u stomaku, mučninu, izraženu malaksalost i jaku glavobolju.
"U nešto težim slučajevima, ova klinička slika je praćena upornim povraćanjem i istovremenom dijarejom. Najintenzivnije tegobe obično traju prva tri dana, dok je za oporavak organizma i potpuni prestanak simptoma potrebno otprilike nedelju dana", navodi naš sagovornik.
Kada je reč o najugroženijim starosnim grupama, trenutno su najviše pogođena deca školskog uzrasta, kojih u ordinacijama ima znatno više nego mlađih mališana.
"S obzirom na to da je infekcija izuzetno lako prenosiva, bolest se iz školskih kolektiva brzo širi unutar porodice, te često obolevaju i roditelji. Iako se kao jedna od mera prevencije savetuje izbegavanje gužvi, to je u praksi gotovo nemoguće sprovesti jer deca moraju u školu, a roditelji na posao. Zbog toga se kao jedina prava zaštita izdvaja stara oprobana metoda – jačanje imuniteta kroz redovnu hidrataciju i raznovrsnu ishranu", izričit je doktor.
Međutim, pedijatar upozorava da veliki problem predstavljaju loše prehrambene navike najmlađih, koje direktno ruše odbrambeni sistem organizma.
"Mnogi mališani izbegavaju voće i meso, dok im se svakodnevna ishrana uglavnom bazira na grickalicama i brzoj hrani, što bi svakako trebalo menjati", objašnjava on.
Pored same infekcije, veliki problem u praksi predstavlja i neopravdana panika roditelja usled povišene temperature, ali i opasno kašnjenje sa dolaskom kod lekara.
"U pedijatriji se temperatura do 37,8 stepeni toleriše i smatra normalnom, dok se 39 stepeni smatra umerenom temperaturom koja sama po sebi neće naškoditi detetu. Ipak, roditelji se često previše uplaše, ali sa druge strane, predugo čekaju nadajući se da će proći samo od sebe, pa dovode decu tek posle tri ili četiri dana, kada su mališani već potpuno iscrpljeni. Zbog toga je savet jasan – čim se primete prvi simptomi, dete treba odmah izolovati i obratiti se pedijatru", zaključuje dr Jonev, uz napomenu da se stabilizacija i vraćanje situacije u normalu očekuju tek za mesec dana.
Autor: D.S.
