OD SITNE PREVARANTKINJE DO MRAČNE BOGATAŠICE! Razvojni put Dafine Milanović, evo šta je radila PRE NEGO ŠTO JE OJADILA SRBIJU!

Građani su joj donosili devize, verovali obećanim kamatama i stajali u redovima ispred Dafiment banke, a samo nekoliko godina kasnije ista ta banka više nije postojala, dok su hiljade štediša pokušavale da dođu do svog novca. Ipak, pre nego što je postala vlasnica i direktorka banke, Milanovićeva je radila poslove koji su bili mnogo skromniji od sveta velikog novca – bila je blagajnik i bavila se računovodstvom.

Prema pisanju Kurira, 1979. godine, dok je bila blagajnik kluba „Mornar“, osuđena je na 11 meseci zatvora uslovno na četiri godine zbog protivpravnog prisvajanja novca. Kasnije je radila kao šef računovodstva u preduzećima „Slavija“ i „Plastika“, a 1988. godine provela je osam meseci u istražnom zatvoru zbog slučaja povezanog sa tim poslovanjem.

Posle tih događaja Milanovićeva je krenula u privatni posao. Osnovano je Preduzeće za knjigovodstvene usluge „Dafiment“, koje je po svojoj registrovanoj delatnosti trebalo da se bavi knjigovodstvom, ali je vremenom počelo da ulazi i u poslove sa novcem građana. Prema tadašnjim kontrolama, „Dafiment“ je primao devizne uloge građana i obavljao određene poslove prema inostranstvu, iako za deo tih aktivnosti nije bio registrovan.

Sledeći korak bio je osnivanje Dafiment banke. Savet guvernera Narodne banke Jugoslavije 19. septembra 1991. ocenio da postoje uslovi za osnivanje banke, a ona je 9. oktobra iste godine upisana u sudski registar. Međutim, već tada su postojali problemi koji će se kasnije pokazati kao veoma ozbiljni. Prema dokumentima i nalazima koji su kasnije citirani u javnosti, banka prilikom registracije nije imala uplaćen osnivački ulog.

Zbog problema oko osnivačkog kapitala i drugih uslova, Dafiment banka je u martu 1992. brisana iz sudskog registra. Priča se, međutim, nije završila time. Zaključen je novi ugovor o osnivanju sa osnivačkim kapitalom od 1,5 milijardi dinara, nakon čega je banka ponovo registrovana, a Milanovićeva je ostala na njenom čelu.

Dafiment je zatim dobio novu dozvolu za rad, a 27. maja 1992. i ovlašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova, što je otvorilo prostor za mnogo ozbiljnije poslovanje sa građanima i devizama, u trenutku kada je zemlja već bila zahvaćena ogromnom ekonomska krizom.

U takvom ambijentu počeo je veliki uspon Dafiment banke. Građanima su nuđene kamate koje su bile neuporedivo veće od onoga što je bilo uobičajeno u klasičnom bankarstvu, pa su ljudi u banku donosili devize u nadi da će ih brzo uvećati. U periodu kada je inflacija iz dana u dan nagrizala vrednost novca, obećanje visoke zarade bilo je dovoljno da se poverenje širi od čoveka do čoveka.

Dafiment banka je tako postala mnogo više od obične finansijske institucije. Milanovićeva je postala javno prepoznatljivo lice, a redovi ispred njenih poslovnica bili su simbol jednog vremena u kojem su građani očajnički pokušavali da pronađu način da sačuvaju vrednost svoje ušteđevine. Visoke kamate bile su glavni mamac, ali je veliku ulogu igralo i to što su ljudi videli komšije, rođake i prijatelje kako ulažu novac i dobijaju isplate.

Takav model mogao je da funkcioniše samo dok je postojao dovoljan priliv novog novca i dok su obaveze prema štedišama mogle da se servisiraju. Kada je sistem počeo da puca, više nije bilo dovoljno sredstava za obećane isplate i Dafiment banka je tokom 1993. prestala da radi, ostavljajući iza sebe ogromne obaveze prema štedišama.

Posle propasti banke usledile su istrage, sudski postupci i višegodišnje rasprave o tome kako je poslovala i ko je sve bio odgovoran za njen rad. Milanovićeva je bila optužena za zloupotrebu službenog položaja i protivpravno pribavljanje velike imovinske koristi, a optužnica je obuhvatala i navode o organizovanju nezakonite piramidalne štednje. Ona je krivicu negirala i tokom postupka iznosila tvrdnje o umešanosti tadašnjeg državnog i finansijskog vrha.

Jula 1993. Dafina je pokušala da napusti zemlju preko Kelebije, ali ju je policija vratila i oduzela joj pasoš. Tada je tvrdila da odlazi na poslovni sastanak i da ima kompanije u inostranstvu čijom zaradom može da obezbedi kamate štedišama. Posle toga je godinama živela uglavnom van javnosti, a prema kasnijim izveštajima bila je pod svojevrsnim kućnim pritvorom na Senjaku.

Pasoš joj je vraćen krajem devedesetih, nakon čega je napustila Jugoslaviju. U decembru 2002. uhapšena je u nemačkom gradu Cvajbrikenu na osnovu međunarodne poternice koju je za njom raspisao beogradski sud. U Srbiju se vratila i protiv nje je u oktobru 2003. podignuta optužnica. Teretili su je za zloupotrebu službenog položaja i pribavljanje protivpravne imovinske koristi na štetu štediša; optužnica je navodila iznose u različitim valutama koji su ukupno predstavljali višemilionsku korist.

Provela je oko dve godine u pritvoru, a zatim je, zbog ozbiljne bolesti, puštena da se brani sa slobode.

Dafina nikada nije dočekala kraj svog suđenja. Bolovala je od raka dojke, imala više operacija i lečenja, a 4. septembra 2008. umrla je u Beogradu, u 60. godini. Po njenoj smrti, krivični postupak protiv nje je obustavljen, tako da nije pravosnažno osuđena za dela iz optužnice koja se odnosila na Dafiment banku.

Autor: D.S.