Svečanom otvaranju radova na toplifikaciji javnih ustanova na daljinsko grejanje sa bušotine "BB1", prisustvovao je ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić sa predstavnicima lokalne samouprave.

- Ovo je važan dan za budućnost Mačve i Bogatića i ovog dela Srbije, koji su izuzetno bogati po svojim hidrogeotermalnim potencijalima, koji nažalost do sada nisu bili stavljeni u funkciju i razvoja ovog dela Srbije - poručio je ministar Antić.

Reč je o prstenastom sistemu zagrevanja javnih ustanova bez klasične toplane, prvom te vrste u Srbiji.

Antić je podsetio da Mačva raspolaže sa ogromnim hidrogeotermalnim potencijalima koji mogu da se stave u funkciju i da budu, kaže, odskočna daska za razvoj tog dela Srbije.

Sedam javnih objekata u Bogatiću će biti povezano na sistem daljinskog grejanja pa će se prostor u tim ustanovama zimi grejati toplom vodom koja izvire na dubini od 600 metara i čija je temperatura 75 stepeni.

Investicija, kaže Antić, vredi oko 120 miliona dinara za ovih sedam objekata, ali će, napominje, ušteda na godišnjem nivou u nabavci energenata za te ustanove iznositi 18 miliona dinara.

Kaže da ovaj projekat odlikuje brzina povrata sredstava i mogućnost da se ova usluga vrlo brzo ponudi i građanima ali i privredi, ali isto tako i da se potencijal hidro-geotermalne energije koristi u poljoprivredi što će prema njegovoj oceni imati značaj za celu Srbiju.

Kaže da država nastavlja sa politikom podsticaja za obnovljive izvore energije i ostaje posvećena ciljevima da se do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u našoj zemlji poveća na 27 procenata.

Ova godina će, kaže Antić, biti najznačajnija za obnovljive izvore enrgije jer će u mreži energetskog sistema zemlje biti gotovo 250 novih megavata iz obnovljivih izvora, mahom iz vetroparkova u Banatu.

- Ako spojimo vetropotencijale koje imamo po Banatu, sa hidro-geotermalnim potencijalima koje imamo u Mačvi ali i drugim delovima Srbije, Srbija će biti energetski bezbedna zemlja, energetski odgovorna zemlja koja će generacijama koje dolaze ostaviti zdravu životnu sredinu, a bićemo i energetski bezbedna zemlja - kaže Antić.

Ministar se zahvalio stručnjacima sa Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda kao i predstavnicima opštine Bogatić na "učešcu u "viziji razvoja projekat" iako im, kako je rekao, u nekim trenutcima nije bilo lako: "Nadam se da će ovaj njihov primer pratiti i drugi u Srbiji i da će se ponašati odgovorno i koristiti one resurse kojima Srbija raspolaže, a Srbija je bogata resursima".

Predsednik opštine Bogatić Nenad Beserovac objasnio je da je zbog komplikovane procedure dobijanja građevinskih dozvola, došlo do kašnjenja u početku radova ali, kaže, dobio je uveravanje izvođača radova da će do početka grejne sezone radovi biti završeni.

- Kasnimo mesec dana ali imamo ugovoren rok izvođenja od 120 dana, a imamo obećanje izvođača da će do grejne sezone ovaj sistem da stigne do objekata javne namene koje treba da zagreva i da ćemo se ove zime grejati upravo sa ovog izvorišta - kaže Beserovac.

Na pitanje kada i građani mogu da očekuju da se priključe ovom sistemu grejanja, Beserovac navodi da je u saradnji sa Rudarskim fakultetu, opština izradila studiju geotermalnih potencijala i resursa Bogatića i da će i to u narednom periodu biti moguće.

Laboratorija za geotermalnu energiju i energetsku efikasnost Departmana za hidrogeologiju, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu izradila je "Studiju mogućnosti korišćenja hidrogeotermalne energije za potrebe daljinskog grejanja objekata javne namene u Bogatiću" koja je prema rečima stručnjaka sa tog fakulteta, pokazala konačnu opravdanost u realizaciji ovog projekta.

Ovim projektom biće obuhvaćeni objekti PU "Slava Kovic"iz Bogatića, OŠ "Mika Mitrović", Mačvanska srednja škola sa sportskom halom, zgrada opštine, zgrada Osnovnog suda, upravna zgrada JKP "Bogatić" i zgrada Centra za socijalni rad.

Sredstva u iznosu od oko 120 miliona dinara sa PDV-om za realizaciju projekta obezbeđena su putem kredita Opštine i u budžetu opštine Bogatić.

Očekivana finansijska ušteda na godišnjem nivou iznosiće oko 100 do 150 hiljada evra.

Geotermalna istraživanja u Mačvi započeta su pre više od 35 godina, nakon čega je utvrđeno da hidrogeotermalni potencijal ove ravnice dostiže tri biliona kilovata električne energije.