Više od 16.000 vozača u Srbiji sankcionisano je zbog prekoračenja brzine tokom samo nekoliko prazničnih dana. Iza tih brojki, međutim, krije se prepoznatljiv obrazac koji stručnjaci već godinama označavaju kao ozbiljan društveni problem – “trka sa vremenom”, bahato ponašanje i nizak nivo saobraćajne kulture.
Kako je saopštio MUP Srbije, tokom pojačane kontrole saobraćaja širom zemlje za vreme prvomajskih praznika, provereno je ukupno 42.251 vozač. Od tog broja, čak 24.359 njih učinilo je neki prekršaj, što znači da je više od polovine kontrolisanih bilo u prekršaju.
Najzastupljeniji prekršaj svakako je prekoračenje brzine – evidentirano je čak 16.000 takvih slučajeva. Postavlja se pitanje zašto se ovakve stvari stalno ponavljaju, uprkos gotovo svakodnevnim vestima o teškim saobraćajnim nesrećama. Saobraćajni policajci ističu da je potreba da se “doda gas” postala dugogodišnji društveni obrazac.
- Ljudi su pod stalnim pritiskom da stignu na vreme, pa bezbednost često stavljaju u drugi plan. Žurba zbog posla, odlaska po dete u vrtić ili drugih obaveza jedan je od najčešćih razloga za prekoračenje brzine. Posebno se to vidi kod dostavnih službi i kurira, koji imaju zadate kvote koje je teško ispuniti bez kršenja propisa. Kada ih zaustavimo, često čujemo opravdanja poput: “Jeste, vozio sam brže, ali vi ste već završili posao, a ja još nisam ni parkirao vozilo” – objašnjavaju saobraćajci, opisujući svakodnevnu “trku sa vremenom”.
Pored toga, na listi uzroka nalaze se i bahata vožnja, naročito kod vlasnika snažnijih automobila, kao i potreba za adrenalinom, posebno izražena kod mlađih vozača.
Ne postoji tačan profil takvih vozača – mogu biti i muškarci i žene, i mlađi i stariji. Ono što im je zajedničko jeste nedostatak osnovne, a kamoli saobraćajne kulture. Statistika ipak pokazuje da mladi najčešće stradaju u nesrećama izazvanim prebrzom vožnjom, uglavnom zbog neiskustva – navode sagovornici iz saobraćajne policije.
Foto: TV Pink Printscreen
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ukazuje da je problem pre svega u nedovoljno razvijenoj svesti o bezbednoj vožnji.
Nismo učinili dovoljno da vozače ubedimo da prilagode brzinu uslovima na putu, što se jasno vidi iz statistike. Ipak, od 2023. godine postoji strategija bezbednosti saobraćaja u čijoj izradi su učestvovali stručnjaci, institucije i nadležni organi, a koja jasno ističe prioritete – pre svega saobraćajno obrazovanje i vaspitanje – naglašava Okanović.
Sličnog je mišljenja i Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, koji važnost preventive objašnjava poznatom izrekom: “što više krvi na ekranu, to manje na kolovozu”.
Potrebno je javno i transparentno prikazivati posledice neodgovorne vožnje, kako bi se uticalo i na počinioce i na druge učesnike u saobraćaju. Takođe, saobraćajno obrazovanje mora postati deo školskog sistema, jer se upravo u školama formiraju navike za život u zajednici – ističe Vujanić.
Govoreći o kaznenoj politici, on smatra da ona mora biti pravičnija i efikasnija.
- Kazna od 5.000 dinara nema isti efekat na nekoga sa minimalnim primanjima i na osobu sa visokom platom. Zato bi kazne trebalo uskladiti sa primanjima prekršioca, kao što je praksa u nekim zemljama – kaže profesor.
Pored novčanih kazni, predlaže i strože mere koje direktno pogađaju vozače kroz ograničenje korišćenja vozila.
- Privremeno oduzimanje vozila, uz zabranu upravljanja na određeni period, može imati snažan preventivni efekat. Ukoliko ni to ne da rezultate, trebalo bi razmotriti i trajno oduzimanje vozila uz visoke novčane kazne – dodaje Vujanić.
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, kazne za prekoračenje brzine u Srbiji jasno su definisane i razlikuju se u zavisnosti od toga da li je prekršaj učinjen u naselju, van naselja ili na autoputu.
U naseljenim mestima, kazne se kreću od 3.000 dinara za manja prekoračenja, pa sve do 120.000 dinara, uz zatvorsku kaznu i kaznene poene za najteže prekršaje. Sličan princip važi i van naselja, dok su na autoputevima kazne dodatno pooštrene, posebno za ekstremna prekoračenja brzine, gde su predviđene i zabrane upravljanja vozilom, pa i zatvorske kazne.
Podsetimo, novi, potpuno reformisani zakon je u proceduri. Prema poslednjim informacijama, očekuje se da on stupi na snagu sredinom 2026. godine (planirano je bilo za januar, ali su rokovi pomereni zbog javnih rasprava i usklađivanja). Trenutno su na snazi odredbe "starog" zakona sa poslednjim izmenama iz 2023. i 2025. godine.
Novi Zakon i predviđa drakonske mere za najteže prekršaje, među kojima je i oduzimanje vozila o kojem je profesor Vujanić govorio.
Autor: S.M.
