Ljubavna priča Jelene iz Srbije i Šahaba iz Irana pokazuje brak, život između dve kulture, učenje jezika i porodicu koja je spremna na sve.
Kada se dvoje ljudi pronađu, razlike u naciji, veri ili jeziku postaju nevažne. Upravo takvu priču žive Jelena Radosavljević iz Užica i njen suprug Šahab iz Irana. Njihova ljubav traje gotovo deset godina, a razlike u kulturi, jeziku i običajima nisu ih razdvajale, već su samo dodatno obogatile njihov odnos.
Sudbinski susret kroz jezik i obrazovanje
Jelena je po profesiji profesor persijskog jezika i književnosti. Bavi se podučavanjem – Irance uči srpskom jeziku, dok našim ljudima prenosi znanje persijskog. Upravo je posao kojim se bavi bio ključan za susret sa čovekom koji će joj promeniti život.
Pre deset godina prvi put je otputovala u Iran, gde je boravila kao stipendista na jednom univerzitetu. Nakon povratka u Srbiju počela je da organizuje časove za iranske studente koji su studirali kod nas. Tokom tog perioda upoznala je jednu studentkinju iz Irana, a upravo preko nje i njenog rođaka Šahaba, koji je kasnije postao njen suprug.
Njihov odnos nije odmah bio ljubavni. Isprva su razvili blisko prijateljstvo i međusobno poverenje, koje je vremenom preraslo u ozbiljnu vezu. Pošto je Šahab u to vreme živeo i radio u Iranu, njihova ljubav u početku je bila na daljinu. On je dolazio u Srbiju kad god je mogao, Jelena je putovala u Iran, a neretko su se sastajali i u Istanbulu, koji im je bio svojevrsna tačka susreta između dve zemlje.
Persijski - njihov jezik ljubavi
Jelena kroz osmeh kaže da su tokom cele veze komunicirali na persijskom jeziku, zbog čega ga smatra pravim jezikom njihove ljubavi. Nakon nekoliko godina veze odlučili su da svoju priču krunišu brakom. Venčali su se 2022. godine i od tada žive u Srbiji. Ipak, zbog Šahabovog zanimanja često putuju.
Život između Srbije i Irana
Šahab radi kao pilot, pa njegov posao podrazumeva česta putovanja i boravak u različitim državama, a naročito u Iranu. Jelena sa druge strane ima fleksibilan posao - pošto radi onlajn, predavanja drži gde god da se nalazi. Laptop joj je praktično kancelarija, pa časove može držati iz bilo kog dela sveta. Šahab se veoma brzo privikao na život u Srbiji i rado prihvatio naše običaje. Danas ga mnogi doživljavaju kao pravog srpskog zeta. Posebno uživa u domaćoj kuhinji, ali i u prirodi koja ga je oduševila - planinama, jezerima i zelenilom. Jelena kaže da je njen suprug posebno fasciniran rekama i činjenicom da je Srbija zemlja bogata vodom.
Srpski jezik - najveći izazov
Da bi se što bolje uklopio u sredinu, Šahab je počeo da uči srpski jezik. Pohađa kurs zajedno sa drugim Irancima koji borave u Srbiji, a u grupi su i neki od Jeleninih učenika. Napredak je, prema njenim rečima, odličan, iako mu jedna stvar i dalje zadaje glavobolju - padeži, koje, kako Jelena kroz šalu priznaje, nikako ne voli.
Jelena o životu u Iranu
Boravak u Iranu za Jelenu je bio izuzetno zanimljivo iskustvo, pre svega zbog prilike da upozna bogatu kulturu i različite dijalekte persijskog jezika. Putovanja po zemlji omogućila su joj da dodatno proširi znanje i razume jezičke varijacije. Zanimljivo joj je i koliko sličnosti postoji između srpskog i persijskog jezika. Postoje brojne reči koje su gotovo identične u obe kulture, poput sirće, kafa, šećer, čarape, baklava, ćilim, kašika, ćufta i ćevap.
Gostoprimstvo i bogata tradicija
Jelena ističe i gostoprimstvo iranskog naroda. Stranci su često pozivani u goste, gde ih domaćini dočekuju uz obilje tradicionalnih specijaliteta. Iranska kuhinja je veoma raznovrsna i bogata ukusima. Karakterišu je brojni začini i aromatične biljke koje nisu uobičajene u Srbiji. Posebnu pažnju privlače i čuveni persijski tepisi. Gotovo svaka kuća poseduje kvalitetan ručno rađen tepih, koji je ujedno i simbol tradicije i svojevrsno umetničko delo. Zemlja je takođe prepuna istorijskih spomenika koji svedoče o dugoj i bogatoj prošlosti.
Život žene u Iranu iz perspektive strankinje
Iako se često govori o strogim pravilima za žene u Iranu, Jelena kaže da kao strankinja nije osećala ozbiljna ograničenja. Na univerzitetima u gradovima Kazvin i Kom, gde je boravila, većina profesora bili su žene sa titulama doktora nauka. Njena svakodnevica u Iranu bila je sasvim uobičajena - druženje sa prijateljima, odlazak u biblioteku, kupovina, vožnja automobila i snimanje sadržaja za društvene mreže. Jedino pravilo koje je striktno poštovala jeste nošenje marame na javnim mestima, jer je smatrala da je važno poštovati zakone i običaje zemlje u kojoj boravi kao gost.
Nova porodica i veliki planovi
Šahab je u potpunosti podržava u svemu, pa i u njenoj dugoročnoj želji da jednog dana otvori školu persijskog jezika. Njihova porodica nedavno je postala bogatija za još jednog člana – dobili su sina, koji je uneo veliku radost u oba dela porodice, i u Srbiji i u Iranu. Od najranijih dana roditelji ga uče oba jezika, kako bi podjednako pripadao kulturama iz kojih dolaze njegovi mama i tata.
Autor: S.M.
