Jedna od mnogobrojnih dilema domaćina pred slavu jeste gde je pravilno iseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi.
U našem narodu se kaže kako se običaji razlikuju "od sela do sela", pa tako neke porodice slavski kolač seku uoči praznika, neki na dan slave, a ponekad i nakon datuma svetitelja. Ipak, veća polemika se vodi oko mesta sečenja kolača.
Neke porodice na dan slave pozivaju sveštenika u dom kako bi osveštao kolač.
Sečenje kolača kod kuće
Ukoliko porodica odluči da običaj sečenja slavskog kolača ispoštuje kod kuće, dolekaju sveštenika u dogovoreno vreme.
Potrebno je da na slavskoj trpezi, kod ikone, bude postavljeni sveća, žito, crveno vine i slavski kolač, uz nož, kadionicu, tamjan i hartiju sa ispisanim imenima članova porodice koje će sveštenik pomenuti u molitvi. Kandilo je pred ikonom pali ujutru.
Sveštenik parohijane u njihovom domu pozdravlja sa "Mir domu ovom i onima koji žive u njemu!", a oni mu odgovaraju sa "Amin. Božedaj!", piše na sajtu Srpska slava.
Domaćin zapali slavsku sveću i svešteniku daje žeravicu u kadionicu, on zatim stavlja tamjan i prvo kadi dom. Nakon toga sveštenik čita molitvu za osvećenje žita, slavskog kolača i vina. Pred ikonom podiže slavski kolač, kao našu žrtvu u slavu Božiju i čast svetiteljke koju slavimo. Seče se kolač, unakrst se prelije vinom, sveštenik sa domaćinom okreće slavski kolač pevajući ove tri pesme: I "Svjati mučenici…", II "Slava tebje, Hriste Bože…", III "Isaije likuj…". Sve je mnogo svečanije kada porodica pa sveštenikom peva ove pesme, pa ih treba naučiti.
Foto: RINA
Nakon otpevanih pesama sveštenik lomi kolač sa domaćinom, a svi članovi porodice celivaju kolač. Sveštenik im se obraća rečima: "Hristos posredje nas", što znači: "Hristos među nama!" Na to se odgovara: "I jest i budet!", što znači: "I jeste i biće!".
Ukoliko sveštenik ne prisustvuje sečenju slavskog kolača, taj običaj obavlja domaćin sa članom porodice, uz izgovaranje molitive.
Sečenje kolača u crkvi
Sečenje kolača u crkvi obavlja se ujutru nakon liturgije u parohijskoj crkvi, na dan slave. Domaćin u crkvu donosi slavski kolač, žito, malo crvenog vina i manju sveću, koju stavlja u žito i zapali je da gori dok se obavlja sečenje. U crkvu takođe treba poneti hartiju sa imenima svih članova porodice.
Sveštenik započinje sečenje kolača uz reči: "Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i u vekove vekova, amin", potom sledi Trisveto, molitva Presvetoj Trojici i molitva Oče naš. Kadi se žito, kolač i vino, otpeva tropar svetitelju i čita molitva nad žitom, piše na sajtu Srpska slava. Sveštenik zatim blagosilja vino i slavski kolač, moleći Boga da primi prinetu žrtvu u spomen svetitelja koji se slavi.
Kolač se seče sa donje strane unakest, preliva se vinom na isti način, pa ga sa svečarom okreće pevajući tropare: "u prvoj pesmi govori se o mučenicima i svetitelju koga slavimo, koji su molitvenici naši pred Bogom i učitelji vere i moralne čistote", "u drugoj pesmi se proslavlja Hristos, koji je pohvala apostolima i radost mučenicima"", a "u trećoj pesmi se iskazuje javljanje Sina Božijeg u ljudskom telu, rođenjem".
Autor: A.A.
