Ne idite kojekakvim „vidovitim“ ljudima očekujući bez vere i molitve napredak u životu, poručio je u besedi patrijarh srpski Porfirije u crkvi Svetih pravednih Joakima i Ane u Kaluđerici.
Prenosimo vam njegovu besedu u celosti:
Braćo i sestre, slava Bogu, sabrali smo se ovde u ovoj svetinji koja je još uvek u izgradnji, ali bez obzira na to, sabirajući se na jednom mestu u ime Božje i u ime Svete Trojice, gde god da smo, pa i kad nemamo krov nad glavom, Bog je u svoj svojoj punoći prisutan, a naročito onda kada se služi sveta Liturgija i kada se slave svetitelji Božji. A ovaj hram se zida u slavu i čast Svetih Joakima i Ane, onih čestitih, svetih, pobožnih i vrlinskih ljudi koji su rodili Presvetu Bogorodicu.
I kao što je sve čudo što je vezano za Sina Božjeg, kao što je u krajnjoj liniji sve čudo i u životima svakoga od nas, i kada je reč o Rođenju Presvete Bogorodice i Njenih roditelja, i tu se Gospod projavljuje i to je zapravo čudo nad čudima. Čudo je sve što biva blagodaću Duha Svetog. Čudo je gde god je prisutan Bog, jer tamo gde je Bog tamo gde je blagodat Božja. Tu jeste punoća, tu jeste lepota, tu jeste radost, tu jeste smisao. Ali ništa od toga ne može da obuhvati niti smesti u sebe nijedna reč ljudska, nijedna misao čovekova, jer Bog i blagodat Njegova nadilaze i prevazilaze sve što pripada vremenu i prostoru.
Gde god je blagodat Hristova prisutna, gde god se pojavljuje Gospod naš, tu je tajna, sveta tajna, a istovremeno i čudo. I na Svetim roditeljima Presvete Bogorodice, Joakimu i Ani, projavila se blagodat Božja, projavio se promisao Božji, na njima se potvrdilo čudo i izvršila sveta tajna. Kako i na koji način su oni dobili Presvetu Bogorodicu, budući već u dubokoj starosti kada ni najnaivniji ljudi ne mogu ni pomisliti da je moguće da, u dobu u kojem su bili, Joakim i Ana mogu dobiti dete? A došli su do duboke starosti i nisu imali dece.
Međutim, iako je njihova logika, kao i svačija, govorila da to nije moguće, oni su imali veru duboku, veru koja je znala da gde Bog hoće narušava se poredak prirode, narušavaju se prirodni zakoni. Gde Bog hoće i gde blagodat Božja dejstvuje tu se prevazilaze ograničenja ljudska. Iako u dubokoj starosti oni su dobili Presvetu Bogorodicu jer su imali veru – istinsku, čistu, pravu, smirenu i blagočestivu veru u ljubav Božju, u promisao Njegov. I gde god ima, braćo i sestre, to treba da znamo, čiste vere koja nije ništa drugo nego poverenje u Boga, gde god ima takve vere kod bilo koga od nas, dešavaće se neprestano čuda i gledaćemo svojim duhovnim očima sve kao čudesno i prelepo i predivno svedočanstvo o Bogu ljubavi.
Zakon duhovni ima svoj red i poredak. Taj zakon je ustanovio i uspostavio Gospod naš i On ni na koji način ne vrši nasilje nad našom slobodom. Bog neće da mi pod prinudom i na silu verujemo u Njega. Bog ne koristi nijedan svoj božanski argument da bi nas priveo sebi. Ne čini On čuda da bi dokazao svoje postojanje i da bismo mi poverovali. Ne. Toliko puta u Jevanđelju vidimo koji je poredak i koja su pravila duhovnog zakona. Gospod je bezbroj čuda učinio pred očima mnogih ljudi, ali su ta čuda uvek postajala vidljiva i jasna ljudima kada je prethodila vera. Kad god bi trebao nekog da isceli, a Gospod hoće uvek sve i svagda da isceljuje, pitao bi: Veruješ li da to mogu učiniti? I kada bi video da postoji vera kao prostor i kontekst u kojem se može projaviti blagodat, blagodat se projavljivala i dešavala su se čuda.
Vera je ono, braćo i sestre, što nam je potrebno. Verom su Joakim i Ana dobili Presvetu Bogorodicu. Nemojmo kada imamo probleme trčati levo-desno kojekakvim „vidovitim“ ljudima, nekim ljudima koji imaju nazovi natprirodne moći, očekujući da će bez vere, bez našeg oproštaja i bez molitve biti moguće nekakvim veštačkim tehnikama, ćiribu-ćiriba formulama i hokus-pokus metodama, da se desi napredak u našem životu, da se desi promena, da se desi čudo. Kad imamo istinsku i pravu veru mi imamo poverenje u Boga, pa i onda kada nije sve potaman, kad nam se čini da stvari izgledaju teško i da nam nepremostive prepreke stoje na putu. Tada ćemo verom razumeti da je to put našeg susreta sa Bogom i susreta sa bližnjim.
Dakle, da ne dolazimo u hram samo kada je sve u redu, nego naročito i onda kada imamo iskušenja. Čim imamo iskušenja znači da nas Bog gleda, da nešto hoće od nas, da hoće da budemo bolji, da uzrastamo, da napredujemo, da se više borimo, da se više kajemo, da više praštamo, da više činimo milosrđe, da hoće da nam Jevanđelje više bude temelj i kontekst i osnova našeg života. Takvi su bili Joakim i Ana i zato su dobili Presvetu Bogorodicu. Ona, koja je časnija od heruvima i slavnija od serafima, u ime svih nas baš svojom verom kao poverenjem u Hrista i u reč Božju, postala je mesto u kojem se nastanio Sin Božji i postao jedan od nas. Vera je uvek potvrda na sve što dobijamo od Boga, na sve što nam Bog šalje, jer reč Presvete Bogorodice Neka mi bude po reči tvojoj treba da bude i reč svakog od nas, da bude volja Božja u našem životu, da ona bude početak i kraj, temelj i osnov našeg života.
Eto, to je ono što je pravoslavna vera; to je ono što nas čini pravoslavnim hrišćanima; to je ono, braćo i sestre, što je Sveti Sava posadio kao seme u naš pravoslavni srpski rod; to je ono što nas je ne samo čuvalo kroz vekove, nego i oblikovalo i učinilo da budemo veliki narod i narod bogat duhovnim vrednostima i velikim duhovnim uzletima kroz vekove gde god da se nalazimo, i danas ovde u Srbiji i gde god naši ljudi žive, u rasejanju od Australije do Amerike. Zato neka bi Bog dao da se uvek obraćamo svetima Joakimu i Ani i da se molimo njima i Kćeri njihovoj i Majci Božjoj i Majci našoj, Presvetoj Bogorodici, da nam da vere makar kao što je zrno gorušičino kako bismo mogli i osećati, i videti, i govoriti neprestano: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Autor: A.A.
